Песма "Видовдан" настала је у грозници, за само 5 минута, након што се Захару указао патријарх Павле. Ово је прича о духовној сили која је створила песму коју цео народ пева с поносом.
Чувена песма "Видовдан", која се деценијама пева с поносом и сузама у очима, настала је на посебан дан, под посебним околностима – са благословом и, како каже њен аутор, уз божански знак.
28. јуна обележавамо Видовдан – један од најважнијих датума у српској историји и духовности. А управо тог дана, широм Србије и света, одјекују стихови истоимене песме, коју је извела Гоца Лазаревић, а написао Милутин Поповић Захар. Мало је познато да је ова песма настала из једног дубоко личног и готово мистичног искуства.
Песма рођена уз благослов и божански знак
"Песма је настала тако што ме је позвао директор ПГП-а. Рекао ми је да је секретар патријарха Павла замолио да се, поводом обележавања 600 година од Косовске битке, направи десет песама о Косову. Избор је пао на мене. Нисам знао ни како ни зашто, јер је било и других добрих композитора", присетио се Захар раније за медије.
Иако је задатак био велики и одговоран, Захар је инспирацију пронашао у детињству, вери и наслеђу.
"Одрастао сам уз духовне песме у Лозници, у Тршићу где сам и рођен. 'Видовдан' је била последња песма коју сам тада написао... али најјача."
И онда, усред стварања, догодило се нешто што је променило све.
"То ми можда нећете веровати... Тог дана сам имао ужасну грозницу, нисам знао ни како се зовем. Сео сам на под од муке и беса... И одједном – указао ми се лик патријарха Павла. Као да ми је нешто послао, преко неке силе божанске. У року од пет минута сам написао и мелодију и све строфе! За пет минута!", испричао је.
Само два дана касније, песма је снимљена. А остатак је – историја.
Није ком је речено, него ком је суђено
Занимљиво је и то да песма није била првобитно намењена Гоци Лазаревић. Како је открила у једном јутарњем програму, Захар је прво песму понудио Весни Змијанац.
"Весна није желела да угрози своју југословенску популарност, да се неком не замери. Није ком је речено, него ком је суђено", рекла је Гоца.
И заиста, њено извођење песме "Видовдан" урезало се у колективно памћење народа. Песма се пева широм дијаспоре, на свадбама, литијама, обележавањима... Постала је део духовног идентитета.
"Видовдан пева пола света, не само Срби", поручио је Захар. И управо зато, сваке године, када дође 28. јун, стихови "Куд год да кренем, теби се враћам поново..." одзвањају снажније него икада. То није само песма – то је завет, молитва и вечна порука генерацијама које долазе.
(Лепа & Срећна)
