Ово је прича о жени чија генијалност је победила круте друштвене норме, одбијање средине и непријатељско понашање колега и довела је и буквално до звезда!
Иако највећем броју људи она данас не значи много, Каролина Хершел је једно од највећих имена у историји астрономије. Била је једна од првих жена астронома у Британији, прва која је објавила неки научни рад и прва која је добила плату за свој допринос науци.
Давне 1828. Краљевско астрономско друштво Каролини Хершел је доделило златну медаљу. Био је то први пут да се ова престижна награда додељује жени, а следећи пут то се догодило тек век и по касније – 1996!
Ипак, почеци Каролине Хершел нису били ни мало лаки…
Оперска певачица са мозгом генија
Каролина Хершел рођена је 16. марта 1750. године у Хановеру у породици у којој је старији брат Вилијем такође био познати астроном. У десетој години живота, Каролина је оболела од тифуса и, иако је успела да се опорави, болест је оставила ожиљке које је носила целог живота, пише британски Телеграф.
Њени родитељи су мислили да се због ожиљака и успореног развоја Каролина никада неће удати, па су је у 22. години послали код брата Вилијама који је у Енглеској радио као професор музике.
Није прошло много, а Каролина се прочула као изванредна оперска певачица. Ипак, слободно време је проводила у раду са братом који је посматрао небо и правио нове телескопе. Брат ју је подучавао астрономији, математици и енглеском језику.
Име Вилијема Хершела постало је светски познато када је 1781. открио нову планету – Уран. После тог открића проглашен је за витеза и постао је краљевски астроном Џорџа ИИИ. Нови положај донео је и финансијску сигурност, па је Каролина, која је тада имала 30-ак година, могла да путује са братом и потпуно се посвети посматрању неба.
А онда је, 1. августа 1786. године Каролина Хершел на небу видела нешто што није ниједна жена пре ње није – комету.
Дама чије име је уписано у звездама
Захваљујући овом открићу и њено име је стигло до ушију краља Џорџа који је Каролини одредио годишњу плату као астроному.
Каролина је радила на сређивању небеске карте Џона Флемстида, оснивача опсерваторије Гринич. Допунила је атлас са 560 звезда. Двадесет година касније саставила је каталог звезда. До краја живота 1848. године открила је још шест комета.
За разлику од многих жена свог времена, Каролина је успела да се избори за свој статус у међународној научној заједници. Године 1835. постала је члан Британског краљевског друштва астронома, а касније и члан Краљевске ирске академије.
Годину дана пре смрти, вратила се у Хановер и добила Златну медаљу за науку од пруског краља. Иако је у образложењу писало да се награда додељује “за допринос у астрономији и улогу помоћника твом бесмртном брату сер Вилијаму Хершелу“, било је то велико признање.
Каролини се одужила и астрономска заједница. Комета 35П/Хершел-Риголет добила је име по њој, као и кратер на Месецу К. Хершел и астероид 281 Лукреција (то је било њено средње име).
Преминула је 9. јануара 1848. као цењена и угледна научница у 98. години живота.
(Историјски забавник)
