Ovo je priča o ženi čija genijalnost je pobedila krute društvene norme, odbijanje sredine i neprijateljsko ponašanje kolega i dovela je i bukvalno do zvezda!
Iako najvećem broju ljudi ona danas ne znači mnogo, Karolina Heršel je jedno od najvećih imena u istoriji astronomije. Bila je jedna od prvih žena astronoma u Britaniji, prva koja je objavila neki naučni rad i prva koja je dobila platu za svoj doprinos nauci.
Davne 1828. Kraljevsko astronomsko društvo Karolini Heršel je dodelilo zlatnu medalju. Bio je to prvi put da se ova prestižna nagrada dodeljuje ženi, a sledeći put to se dogodilo tek vek i po kasnije – 1996!
Ipak, počeci Karoline Heršel nisu bili ni malo laki…
Operska pevačica sa mozgom genija
Karolina Heršel rođena je 16. marta 1750. godine u Hanoveru u porodici u kojoj je stariji brat Vilijem takođe bio poznati astronom. U desetoj godini života, Karolina je obolela od tifusa i, iako je uspela da se oporavi, bolest je ostavila ožiljke koje je nosila celog života, piše britanski Telegraf.
NJeni roditelji su mislili da se zbog ožiljaka i usporenog razvoja Karolina nikada neće udati, pa su je u 22. godini poslali kod brata Vilijama koji je u Engleskoj radio kao profesor muzike.
Nije prošlo mnogo, a Karolina se pročula kao izvanredna operska pevačica. Ipak, slobodno vreme je provodila u radu sa bratom koji je posmatrao nebo i pravio nove teleskope. Brat ju je podučavao astronomiji, matematici i engleskom jeziku.
Ime Vilijema Heršela postalo je svetski poznato kada je 1781. otkrio novu planetu – Uran. Posle tog otkrića proglašen je za viteza i postao je kraljevski astronom Džordža III. Novi položaj doneo je i finansijsku sigurnost, pa je Karolina, koja je tada imala 30-ak godina, mogla da putuje sa bratom i potpuno se posveti posmatranju neba.
A onda je, 1. avgusta 1786. godine Karolina Heršel na nebu videla nešto što nije nijedna žena pre nje nije – kometu.
Dama čije ime je upisano u zvezdama
Zahvaljujući ovom otkriću i njeno ime je stiglo do ušiju kralja Džordža koji je Karolini odredio godišnju platu kao astronomu.
Karolina je radila na sređivanju nebeske karte Džona Flemstida, osnivača opservatorije Grinič. Dopunila je atlas sa 560 zvezda. Dvadeset godina kasnije sastavila je katalog zvezda. Do kraja života 1848. godine otkrila je još šest kometa.
Za razliku od mnogih žena svog vremena, Karolina je uspela da se izbori za svoj status u međunarodnoj naučnoj zajednici. Godine 1835. postala je član Britanskog kraljevskog društva astronoma, a kasnije i član Kraljevske irske akademije.
Godinu dana pre smrti, vratila se u Hanover i dobila Zlatnu medalju za nauku od pruskog kralja. Iako je u obrazloženju pisalo da se nagrada dodeljuje “za doprinos u astronomiji i ulogu pomoćnika tvom besmrtnom bratu ser Vilijamu Heršelu“, bilo je to veliko priznanje.
Karolini se odužila i astronomska zajednica. Kometa 35P/Heršel-Rigolet dobila je ime po njoj, kao i krater na Mesecu K. Heršel i asteroid 281 Lukrecija (to je bilo njeno srednje ime).
Preminula je 9. januara 1848. kao cenjena i ugledna naučnica u 98. godini života.
(Istorijski zabavnik)
