Данас израз „Кажи Драгичка“ више нема везе с трачевима, он је постао весник лепих вести, а занимљиво је да је настао потпуно спонтано.
Српски језик је богат изразима који су се, готово неприметно, ушуњали у свакодневни говор. Неки од њих имају занимљиву историју, а међу њима се посебно истиче весела и добро позната фраза „Кажи Драгичка!“
Ко је била „Драгичка“?
Оно што мало ко зна јесте да иза ове узречице стоји стварна особа, госпођа Драгић, дама из београдске елите педесетих година прошлог века.
Према писању портала 011инфо, госпођа Драгић била је позната по свом шарму, духовитости и огромној радозналости. Где год би чула неку занимљиву причу, ту би застала, „претворила се у ухо“ и пажљиво слушала. Њен хоби било је управо то, скупљање прича, трачева и пикантерија из живота познатих и угледних Београђана.
Али за разлику од данашњих трачева који често имају негативну ноту, госпођа Драгић ширила је само лепе и ведре приче. Умела је да их преприча толико духовито и сликовито да су људи долазили само да је слушају.
Како је настао израз „Кажи Драгичка“?
Временом, госпођа Драгић је одлучила да окупља истомишљенике и тако је основала први „Клуб трачева“ у Београду.
Правила су била једноставна: на улазу сте морали да изговорите лозинку „Кажи Драгићка“.
У клубу се препричавало, смејало и делиле су се само позитивне приче. Међутим, међу члановима је био и један странац који није могао да разликује слова ћ и ч, па је уместо „Драгићка“ изговорио „Драгичка“.
Његова симпатична грешка убрзо је постала општеприхваћена, а госпођу Драгић су и сами чланови почели да од милоште зову Драгичка.
Од трачева до симбола добрих вести
Како је време пролазило, клуб је престао да постоји, а лик госпође Драгић полако је пао у заборав. Ипак, њена лозинка је преживела и постала део свакодневног говора.
Данас израз „Кажи Драгичка“ више нема везе с трачевима, он је постао весник лепих вести и узбудљивих тренутака. Кад га чујемо, знамо да нас чека осмех и нешто због чега вреди рећи: „Драгичка!“
(Директно)
БОНУС ВИДЕО:
