Доза кофеина из кафе најчешће се повезује са повећаном будношћу, али нова студија показује да би могла помоћи и у смањењу ризика од развоја анксиозности и депресије и да заправо постоји идеална мера када је реч о количини коју треба пити да би се постигао најбољи ефекат.
Истраживачи са Универзитета Фудан у Кини желели су да надограде неубедљиве налазе ранијих студија како би испитали да ли конзумација кафе може имати заштитни ефекат против развоја поремећаја расположења и стреса.
Искористили су огромну количину података – евиденцију о 461.586 особа, које су на почетку истраживања биле доброг менталног здравља, а праћене су у просеку 13,4 године. Самопријављена конзумација кафе упоређена је са каснијим здравственим дијагнозама.
Статистичка анализа показала је да су они који су пили две до три шоље кафе дневно имали најмању вероватноћу да развију проблеме менталног здравља, у поређењу са онима који уопште нису пили кафу или су пили више од три шоље.
На горњем крају скале, конзумирање пет или више шоља дневно повезано је са већим ризиком од поремећаја расположења – што сугерише да је могуће и претерати.
- Уочене су везе у облику слова Ј између конзумације кафе и менталних поремећаја, што указује на то да умерен унос кафе може бити користан за ментално здравље - наводе истраживачи у објављеном раду.
Ова веза у облику слова Ј била је доследна без обзира на врсту кафе – млевену, инстант, па чак и безкофеинску – а користи од конзумације кафе биле су израженије код мушкараца него код жена.
Истраживачи су пажљиво узели у обзир више фактора који могу утицати на резултате, укључујући године, образовање, навике вежбања и релевантна постојећа здравствена стања, што повећава вероватноћу да је управо конзумација кафе играла улогу.
Ипак, студија не доказује узрочно-последичну везу. Учесници су о својим навикама испијања кафе извештавали само једном, на почетку истраживања, и то није праћено током времена.
Истраживачи су спровели и генетску анализу, идентификујући особе чији гени сугеришу да брже или спорије метаболишу кофеин. Међутим, ове генетске разлике нису значајно утицале на уочене везе.
Познато је да кафа садржи бројне биоактивне супстанце, а истраживачи сматрају да неке од њих могу имати умирујуће и противупално дејство на мождане путеве повезане са расположењем и стресом.
Слични процеси могли би штитити мозак од болести, како сугеришу раније студије. Иако истраживачи нису директно мерили ефекте на мозак, налази пружају корисне нове увиде у утицај кафе на мозак и доносе потребну јасноћу.
- Претходне студије које су испитивале повезаност између конзумације кафе и менталног здравља, посебно депресије и анксиозности, дале су недоследне резултате у погледу правца повезаности или оптималног дневног уноса - наводе истраживачи.
Ранија истраживања повезивала су кафу са дужим животним веком, заштитом од срчаних болести и бољом регулацијом телесне тежине, тако да је већ повезана са бројним физичким здравственим користима, а сада бисмо на ту листу могли додати и менталне.
Како поремећаји менталног здравља постају све чешћи, постоји велика потреба за проналажењем терапија и превентивних мера за борбу против стреса и анксиозности. Једноставна решења, попут једне до три шоље кафе дневно, могла би користити милионима људи.
- Током протекле деценије, ментални поремећаји све више се препознају као један од најважнијих терета болести за глобално јавно здравље - закључују истраживачи.
(РТС)
БОНУС ВИДЕО
