Већ 4,6 милијарди година, Јупитер је тихи чувар Земље. Док спавамо, радимо и сањамо, та џиновска планета стоји на стражи привлачећи астероиде и комете који би могли да униште живот у тренутку.
Године 1994. смо то видели својим очима. Током шест дана, 21 фрагмент комете се залетео на Јупитер, сваки довољно моћан да изазове масовно изумирање на Земљи. Јупитер је прихватио све ударце. Његова огромна гравитација спасила је нашу планету од безброј космичких судара. Без њега, Земља би била изложена много већем броју удара и живот какав познајемо можда никада не би опстао.
У нашем Сунчевом систему, огромно гравитационо поље Јупитера скреће комете и астероиде даље од наше нежне, стеновите планете.
Међутим, ово гравитационо поље може довести мање планете у ризик да буду потпуно избачене из својих орбита. „Овде на Земљи нас од астероида штити Јупитер“, рекао је за Неwсwеек астроном Дени Прајс са Универзитета Куртин у Аустралији.
Према новој студији објављеној у часопису Тхе Астрономицал Јоурнал, мале стеновите егзопланете сличне Земљи заправо могу да буду избачене из настањиве зоне због гравитационог утицаја великих гасовитих џинова сличних Јупитеру.
„Као да имају четири Јупитера који делују као разбијачи, избацујући све из равнотеже“, рекао је у саопштењу Стивен Кејн, астрофизичар са Универзитета Калифорније у Риверсајду и коаутор рада.
Научници су проучавали далеки звездани систем ХД 141399, који има четири гасовита џина смештена далеко од своје звезде, што га чини добрим моделом за наш Сунчев систем, пошто су и Јупитер и Сатурн удаљени од Сунца. Користећи компјутерске симулације система, открили су да Земља можда не би могла да остане у својој настањивој орбити да се налазила у том систему, а не у нашем, због гравитационих утицаја гасовитих џинова.
„Постоје само веома ретке области где гравитационо привлачење џинова не би избацило стеновиту планету из орбите и послало је ван настањиве зоне“, рекао је Кејн.
Дакле, присуство више великих планета ван настањиве зоне може спречити развој живота на мањим стеновитим планетама.
Јупитер је пета планета од Сунца, удаљена око 484 милиона миља од наше звезде. Са пречником од 86.900 миља, Јупитер је око 11 пута шири од Земље.
Истраживчки радови истичу колико смо заправо срећни што постојимо, јер показују колико је мало вероватно да једна стеновита планета може да се нађе у настањивој зони и притом има велики планетарни штит попут Јупитера.
У суштини, ови радови показују колико је ретко пронаћи прави скуп околности да би живот постојао негде у универзуму. „Наше истраживање нам даје још више разлога да будемо захвални на специфичној конфигурацији планета коју имамо у нашем Сунчевом систему“, рекао је Кејн.
(Бизлифе)
БОНУС ВИДЕО:
