Слање беба почетком прошлог века, била је сасвим уобичајена и доступна пракса у Америци. Они који су хтели да пошаљу своју децу родитељима на викенд, могли су то да ураде пеко поште?
Када је Пошта Сједињених Држава 1913. године увела нови систем пакетне поште, многи Американци су искористили ову сјајну прилику да добију приступ свим врстама робе и услуга.
Прочитајте још: Овај детаљ из биографије Николе Тесле нико није знао (ФОТО)
Ова иновација многима је била олакшање. Почетак услуге пакета значио је да је људима сада било дозвољено да пошаљу шта год желе а да има тежину. Одлука поште да почне са испоруком великих пакета била је одлука коју су милиони Американаца ценили, посебно људи који су живели у руралним заједницама. Све врсте робе су се појавиле у поштанском току, укључујући псе, јаја и ковчеге.
Тада нису постојале јасне смернице које су одређивале шта се може, а шта не може послати поштом. Међу различитим предметима које су људи слали једни другима, једна посебна класа предмета издвајала се од осталих: Бебе! Људи су почели да шаљу своје бебе поштом, али и већу децу.
То су урадили јер су сматрали да је то јефтинија опција у поређењу са куповином карата за воз. Поштари су овој пракси слања беба дали посебан назив. Назвали су је „пошта за бебе“. Слање деце путем поште једноставно је подразумевало ношење или шетњу са поштарем дуж руте. Ништа друго. Сада се чини смешним да су бебе заправо послате као писма, али тада се то доживљавало као логично решење које су многи људи прихватили.
Тодаy ин 1920, УС Пост Оффице саyс цхилдрен цаннот нот бе сент бy парцел пост, тхе Бабy Маил Бан. Цхилдрен wере "маилед" бy тхеир парентс бецаусе ит wас цхеапер то маил тхем, иф а цхилд цаме ин ундер тхе 50 поунд парцел wеигхт лимит, тхан отхер wаyс то травел. И кид yоу нот. пиц.тwиттер.цом/QYqQПx6ФсY
— Дееп инто Хисторy (@ДеепинтоХисторy) Јуне 13, 2019
Родитељи би закачили пакетну поштанску марку на дететову одећу, а дете би лично било уручено додељеном примаоцу. У суштини, деца су била праћена или ношена до одредишта, нису била запечаћена у кутије као обични пакети.
За успех ове врсте пакетне поштанске услуге заслужна је чињеница да су многи поштари били поуздани слуге на које се могло ослонити. Одлука родитеља да своју децу пошаљу поштом била је доказ колико су поверења имали у локалне поштаре.
На срећу, није забележен ниједан случај губитка деце у транзиту или печата „вратити пошиљаоцу“. Неки поштански радници су чак ишли тако далеко да не само да испоручују бебе, већ и брину о болеснима у кући коју посете.
Најдужа пошиљка за бебе икад била је шестогодишња девојчица која је путовала возом за око 15 центи од Флориде до Вирџиније.
Што се тиче тога да ли је пракса слања беба била легална или не, нико није видео ништа лоше у усвајању ове праксе када је почела. „Пошта за бебе“ је била веома распрострањена и то се дешавало у толико наврата. Чињеница да није постојала поштанска регулатива која би ово чинила нелегалним.
Ин 1913, тwо цхилдрен wере маилед бy пост анд раил. (Ин отхер wордс, сомеоне пут а стамп он тхеир кидс анд сент тхем то анотхер лоцатион.) Соон афтер, тхис wас оутлаwед бy тхе парцел пост пиц.тwиттер.цом/YXипсО8ЦГС
— Хисторy Ин Пицтурес (@ХисторyИнПицс) Јулy 28, 2020
Међутим, пошта за бебе је на крају је угледала свој крај. Слање беба никада није био циљ система пакета и када су власти схватиле да људи ово користе ван предвиђене намене, зауставиле су тај вид пошиљке. Године 1920. поштанско одељење је званично укинуло пошту за бебе. То је било након што су примењени нови поштански прописи који забрањују слање људских бића.
Идеја о отпремању људи није изгледало исправно и то је приморало управника поште да забрани сваки облик слања беба. Слање деце која су била покривена маркама широм држава није изгледала баш примерено.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
