Одрастао је са тетком. Схвативши да је дете "веома слабо", поштедела га је сеоских послова и тако му омогућила да се школује.
Патријарх Павле рођен је на Дан Усекованија главе Светог Јована Крститеља, 11. септембра 1914. године у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца као Гојко Стојчевић. Рано је остао без родитеља - отац је отишао на рад у САД, тамо је добио туберкулозу и "вратио се кући да умре" кад је дечаку било три године, а исто се убрзо догодило и с мајком, која је преминула рађајући дете новом супругу.
Одрастао је са тетком. Схвативши да је дете "веома слабо", поштедела га је сеоских послова и тако му омогућила да се школује.
Из веронауке је имао танку двојку, а уз породицу се на крају одлучио да студира Богословију.
После Тузле и Сарајева, током Другог светског рата долази у Београд, где најпре ради на грађевини, а потом због слабог здравља, почиње свој монашки живот.
После периода искушеништва замонашен је у манастиру Благовештење 1946. године и добио име Павле, а до 1955. у време борбе комуниста против цркве провео је у манастиру Рача. Потом је отишао у Атину на постдипломске студије. Тамо је био до 1957. када је изабран за епископа рашко-призренског. Као архијереј на Косову и Метохији провео је више од три деценије, и заједно је са народом трпео нападе и увреде.
У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашио нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика. И поред бројних обавеза увек је нашао начин да се додатно упосли. Кажу да је обављао и столарске, лимарске, електричарске, књиговезачке послове...
Патријарх Павле је био и остао највољенији српски патријарх, због своје смерности, скромности и безусловне оданости народу у тешким ситуацијама. Остао упамћен не само као вођа Цркве, већ и као морална и духовна фигура која је живела онако како је говорила.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
