На Фрушку гору стигло је пет јединки европског бизона, животиња које су биле потпуно заборављена на овом подручју. Сматра се да је последњи бизон у нашој земљи одстрељен пре више од 200 година, а Фрушка гора је једино место на Балкану на којем поново почињу да се размножавају ове и данас фасцинантне животиње.
Пре скоро 100 година, европских бизона је у Европи било свега педесетак. Крајем следеће године када се заокружује век од почетка борбе за њихово очување, стручњаци процењују да ће их на истом простору бити више од десет хиљада.
Прочитајте још: Нежни ДИВ– Ротвајлер уз правилно дресирање може да буде умиљата куца и САВРШЕН чувар
Један мужјак и четири женке пореклом из Пољске, живе у свом новом дому, на Фрушкој гори. Пуштање ових бизона у ограђени део који је припремљен раније за њихову адаптацију, заиста је велики догађај не само за Национални парк „Фрушка гора“ већ и за целу Србију. „Пре пет година када смо посетили неколико резервата европског бизона у Европи, остали смо фасцинирани не само величанственошћу ових животиња и њиховим значајем за еко системе, већ и тиме колика су туристичка атракција свакодневно. И пожелели смо то и у нашој земљи“, наводи Раде Крунић, директор НП „Фрушка гора“ за РТС.
Европом се данас слободно креће 47 крда бизона
Данас се ове врсте налазе најчешће могу наћи у Пољској, Белорусији и Русији. Највеће крдо налази се у шуми на граници Пољске и Белорусије и броји око хиљаду јединки. Женка бизона носи младунче девет месеци. Европски бизон постао је симбол амбициозних подухвата очувања великих дивљих пространства у Европи.
У претходним годинама, јединке ових бизона пажљиво су биране од стране највећих светских и европских стручњака животињске генетике и очувања природе, који су из Пољске стигли заједно са бизонима. Цео њихов транспорт је помно праћен, као и испуштање у унапред припремљени простор на Фрушкој гори. „Дивно је видети их 24 сата након транспорта да су смирени и да се у новој средини понашају као да су одувек ту. Ово су младе јединке. Мужјак је стар две године, док су женке узраста од две до три године. То значи да ће ускоро сви бити потпуно полно зрели, те су неке процене да би сте прву младунчад могли добити већ за можда годину дана, највише две“, наглашава др Ванда Олек Пиасечкаса, професорка на Универзитету у Варшави, која је водећи светски стручњак за европског бизона.
Овај међународни програм потекао је од доктора биологије Срђана Димитријевића и директора НП „Фрушка гора“ чиме су покренути идеја, потом донација доктора Димитријевића и данас реализација за првих пет јединки бизона за почетак пројекта њиховог очувања и промоције.
