Света Петка се код Срба поштује и празује као слава, док се светитељки посебно обраћају жене јер се верује да их својом великом милосрђу увек прати и штити
Преподобна мати Параскева или у народу познатија као Света Петка, је празник који славимо 27. октобра. Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.
Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Дан њеног упокојења обележен је подебљаним црним словом и представља не само велики хришћански празник, већ и једну од најчешћих крсних слава у српском народу, а многи верници је сматрају својом заштитницом (посебно жене, деца и стари) и славе као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима.
Народна веровања и обичаји
Народна веровања кажу да се на овај дан не сме прати веш, шити, радити неки тежак посао, а све то поготово не би требало да раде жене. Ово је дан за молитву и посвећеност породици. Пошто празник пада у уторак - Света Петка се ове године мрси.
На Свету Петку, дешавала су се велика чуда. Многи болесни су оздравили на овај дан. Зато људи са здравственим проблемима чекају овај празник верујући да ће им славна светитељка помоћи.
Преподобна Мати Параскева обично теши и блажи вернике ако јој указују поштовање и посећују њену цркву. Понекад им доноси вести о оздрављењу, али иступа и као весник пропасти и опомиње што крше пост петком или што раде недељом.
Ова светитељка се јавља и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој.
Ко је била мати Параскева?
Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она напусти родитељски дом и оде у Цариград, где се замонаши у цркви Свете Софије, а затим се запути у Јорданску пустињу.
Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.
Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века. По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
На њеном гробу догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.
Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.
БОНУС ВИДЕО:
