Славски колач, жито и свећа су најважнији део прослављања крсне славе, а постоје и одређена правила како се гости позивају на славу, као и обичаји везани за то како се гости служе житом и ко их послужује.
Када се заврши резање колача и жито прелије вином, најпре се домаћин послужи житом, а затим сви укућани. Онда се служе сви гости. И како који гост долази на славу, прво се послужује славским житом. Жито обично служи домаћица или ако има девојка у кући, ћерка или унука, а може и нека девојка или млађа жена од пријатеља или комшија те куће, пише на сајту Светосавље.
Жито стоји на већем послужавнику са неколико кашичица на посебној тацни, затим једна чаша са водом у коју се стављају кашичице после послужења житом. У неким крајевима уз жито ставља се и чаша са вином, али с обзиром на то да је жито преливено вином, ова чаша вина није обавезна.
Жито се служи на следећи начин: Домаћица принесе жито, гост устане, прекрсти се, окрене се домаћину и домаћици и честита славу и узима жито. После послужења опет се прекрсти и поново седне. Житом се прво служе старији па млађи. Послужавник са житом стоји поред славске свеће док траје слава. Уколико жита преостане, оно се даје деци, или се спрема деци присутних гостију, пошто углавном сва деца воле жито због његовог лепог, слатког укуса.
Славско жито се кува и приноси у славу Божију, у част светитеља који се слави, за здравље и напредак дома и његових укућана, као и за покој душа свих предака у том дому.
Пшенично зрно у хришћанству је симбол вечног живота – смрти и васкрсења. Јер када се сеје оно умире и клија, али из њега се рађа нови живот који доноси стоструки род.
Жито се спрема за све славе, иако у неким крајевима има погрешна навика да се жито не спрема за Аранђеловдан, Гавриловдан и светог Илију, јер ти свеци су "живи", како кажу у тим крајевима. Пре свега, сви свеци су живи и од Бога прослављени. Значи, за све славе треба спремати жито, а неприпремање жита, и поред упозорења цркве, може се у том случају сматрати чак и грехом.
(Лепа и срећна)
