Способност учења је нешто што се вежба и стиче временом. Нажалост, неки људи уче и размишљају на исти начин цео живот и никада не искористе свој пуни потенцијал.
Наука је доказала да свако може да научи и да запамти шта год жели, уз мале тајне техника учења.
На грешкама се учи
Савршенство не постоји, а читава поента учења је да покушате, погрешите и да на тој лекцији научите где сте погрешили. У студији из 2014. године о моторном учењу, откривено је да у мозгу постоји посебан простор за грешке. Касније, тих грешака можемо да се присетимо и да на тај начин будемо бољи следећи пут. Ако родитељи уче децу да не смеју да греше или их критикују када погреше, деца тако губе драгоцено знање које су могли да стекну.
Оптимизам = успех
Стресирање око могућег неуспеха доводи до менталне блокаде, сумње у самог себе и анксиозности, а све то је потпуно непродуктивно када је учење у питању. Истраживачи позитивне психологије сматрају да ћемо бити успешнији у свему што радимо само ако томе приступимо отвореног ума и видимо у томе простор за напредовање. Учење би требало схватати као истраживање, да бисмо у њему истрајали и када наиђемо на потешкоће.
Забавне теме дуже остају у памћењу
Оно што се мора обично постаје досадно и сувопарно, па није реткост да деца у школи потпуно забораве на то да учење може и да буде забавно. Наравно, занимљива је чињеница да можемо од речи до речи да запамтимо омиљену серију, док је последња лекција коју смо припремили за одговарање потпуно ишчезла из памћења у року од два дана. Некима је лакше да памте ствари ако их визуализују, јер их тако чине јединственим у свом мозгу, а самим тим лакшим за памћење, па научници препоручују да не заборавимо да додамо забаву у свако учење.
Вежбајте, вежбајте, вежбајте
Добро разрађене радне навике имају јак утицај на мозак. У једној студији из 2004. године, откривено је да се жонглирањем у мозгу ствара више сиве масе. Чим би људи престали да жонглирају, сива маса би нестала. Поента заправо није у самом жонглирању, већ у понављању. Неуролози називају овај процес “орезивање”, то јест памћење ствари које понављамо изнова и изнова. Дакле – вежбом до савршенства!
Оно што знате користите да научите оно што не знате
Ако имате проблем око одређене теме и никако не можете да запамтите одређене чињенице, потребно је наћи повезаност тога са оним што сте већ научили. Ово се зове асоцијативно учење. Рецимо, ако ученик има проблема са математиком, а разуме се у фудбал, потребно је да нађе сличности између ова два појма и тако себи олакша учење.
Помоћ са стране није лоша ствар
Иако је самосталан долазак до решења од кључне важности за дисциплину, са друге стране, ако превише времена утрошимо у тражење решења, можемо само себи да одмогнемо. Зато, ако нешто знамо онда знамо, али ако не знамо, није на одмет питати Гугл за решење.
Подучавањем других учите и ви
Када нешто што знате препричате својим речима, не само што показујете да сте овладали тематиком, већ и сами тако још боље научите и разумете то градиво. Када научене информације рашчланите на мање да бисте некоме помогли да лакше научи, онда и сами постајете стручњаци на задату тему. Зато неке студије тврде да су старија браћа и сестре паметнији од млађих, јер обично они преносе знања и први их науче.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
