Живот на земаљској кугли манифестује се мислима. Каквим се мислима бавимо, такав нам је и живот, рекао је Отац Тадеј.
Можемо да идемо куда хоћемо, радимо ста хоћемо, па опет, није то слобода. Слобода је она Господња Слобода – кад је човек ослобођен од тираније мисли. Кад га не тиранишу никакве мисли, кад живи у миру. Он је тада стално у молитви, стално очекује од Господа, ради по савести, труди се. Сваки посао ради од срца. Целокупно биће наше треба да учествује у молитви, и у раду, и у свему. И да не будемо ратници на неправедној страни, да не ратујемо ни са ким. Да мислено не ратујемо. Да будемо помирени са свима. Да не примамо увреде к срцу – рекао је отац.
„Не лутајмо мислима и не гледајмо шта други раде, него гледајмо шта ми радимо, шта од нас произилази, да ли тешимо или осуђујемо, да ли праштамо или волимо“.
„Нема ниједног тренутка времена, нити иједног корака пространства, које не даје лекцију човеку“.
„Много значи кад у кући има молитвеник. Молитва привлачи Божију благодат. То осећају сви домаћи. То осећају и они којима су срца охладњела. Зато се треба непрестано молити“.
„Ако тугујеш било због чега, значи да се ниси потпуно предао вољи Божијој, макар споља изгледа да јеси. Ко живи по вољи Божијој, тај се ни за шта не брине, кад му нешто треба он и себе и што му је потребно предаје Богу и ако се догоди да не добије што тражи, остаје спокојан као да је примио“.
„Пусти то, данас нас увреди овај, сутра ко зна ко ће. Ми стално обраћамо пажњу на те увреде, а треба све то да савладамо миром. Да не примамо к срцу. И кад не примамо к срцу, онда непријатељ хоће да вређа, но ако се то одбије од нас, то не ремети наш унутрашњи мир, и после виде људи: вређају, вређају, па на крају дигну руке“.
Мисли су попут птица. Не можемо им забранити да лете, али је до нас да ли ћемо им дозволити да слете и направе гнездо у нашој глави“..
„Љубав је најјаче оружје које постоји, нема те силе и тог оружја које ће моћи против љубави да се бори, све се ту руши“.
„Брига није добра, јер не само да троши нашу енергију већ нас многоструко уплиће у клупко самоважности, гордости и невера.
„Не сметају нама други, сметамо самима себи. Ми мислимо да је зло напољу, да кружи око нас, али ако ми не бисмо имали зло у себи, оно се не би могло закачити за нас“.
Наше мисли утичу не само на нас, него на све што нас окружује. Морамо да упућујемо добре мисли, па ће нам бити боље“.
„Морамо од срца све опростити. Унутрашњи мир не може да се сачува докле год наша савест нешто изобличава. Морамо умирити савест. Треба свима опростити од срца. Без тога нема унутрашњег мира. Без љубави нема живота“.
„Када изгубиш наду и помоћ људску, потражи је од Бога самог и добићеш је откуда се ниси надао ни замишљао. Чим осетиш да се зло јавља, пожури да га зауставиш силним напрезањем воље. Сиђи умом у срце и не допусти да зло уђе у њега. Пази да се оно не раздражи и не занесе“.
„Треба да се опустиш. Не узимај превише на себе бриге овог света, већ чувај свој мир и живи са Богом. Нека иде како иде“.
„Каквим се мислима бавимо – такав нам је живот. Ако су нам мисли мирне и тихе – ето нам мир. Ако су нам мисли негативне – ето нам немир. Ми тражимо помоћ од родитеља и кад их замолимо, они раскрваре своје родитељско срце и чине нам по вољи оно што је добро“.
„Свако добро и свако зло потиче од мисли, јер смо ми мислени апарат. Утичемо чак и на биљни свет, будући да и биљни свет има нервни систем. Сви очекују мир, утеху, љубав“.
„Покајање је измена живота. Потребно је да човек оде до свештеника или свог ближњег и да му каже шта му ремети мир. Чим наши ближњи саучествују у нашем страдању, ми добијамо утеху и снагу“.
„Ако се ми окренемо Извору Живота, Господ ће нам дати снаге да учврстимо у себи мисли пуне добра, јер добре мисли, добре жеље, дају мир и утеху свуда. Морамо се измијенити“, пише Ало.
„Даће Господ благодат. То је божанска сила која ђелује свуда, а особито у душама које траже Господа, Извора Живота. Мир Божији се свуда сеје“.
„У Старом Завету пише: „Сине, дај ми срце своје“. Господ је једина утеха и анђелима и Светима и свима који Га траже. Он је једини Бесконачан“.
„Нема нам мира ако мислено ратујемо са родитељима. Духови злобе гледају да се ми по сваку цену огрешимо о родитеље. Тада они стичу власт над нама, а ми мислимо да је неко други крив. Многи то увиде, па поправе мисли. Ја увек то кажем – неки прихватају, а неки су сувише горди. Што дајемо, то нам се враћа“.
„Треба да смо мирни. Боље је трпети увреду, него нанети увреду. Ако претрпимо увреду, Господ ће нам дати снагу и мир. Ако не претрпимо увреду, савест нам неће дати мира. Савест је Божански суд“.
„Господ гледа да ли ми од срца тражимо да нам Он помогне. Чујемо многе речи лепог примера живота и како треба упутити ближње да то раде. Али, да ли ћемо моћи то да остваримо?“
„Живот на земаљској кугли манифестује се мислима. Каквим се мислима бавимо, такав нам је и живот“.
„Потрудите се да имате добре мисли и добре жеље и пријатељима и непријатељима и видећете како ће то донети добар плод и вама, и свима који вас окружују. Малобројни су на земаљској кугли смирени и кротки, али Бог због тих смирених и кротких душа даје нам Господ Бог благослов да имамо изобиље на земљи. Тако су блажене у овом животу смирене и кротке душе“.
(srpskainfo)
