Кисели купус један је од омиљених зимских специјалитета, а осим што се често налази на трпези као салата или део традиционалних јела, познат је и по садржају корисних бактерија насталих током ферментације. Ипак, иако се често препоручује због могућег повољног утицаја на цревну флору, не прија свима једнако.
Разлог није само у његовој киселости. Ферментацијом настају и одређена једињења, попут хистамина и тирамина, док сам купус, нарочито када се припрема на традиционалан начин, може да садржи доста соли. Због тога особе са одређеним здравственим тегобама, али и они који користе поједине лекове, треба да обрате пажњу на количину коју једу.
Ево ко би требало да буде посебно опрезан.
1. Особе са високим крвним притиском и болестима бубрега
Кисели купус може да садржи велике количине натријума, односно соли, што може представљати проблем особама са повишеним крвним притиском, срчаном слабошћу или болестима бубрега. Прекомеран унос соли подстиче задржавање течности у организму и може додатно да оптерети срце и бубреге. Ове особе требало би да ограниче количину киселог купуса, а могу и да га исперу водом како би смањиле део соли.
2. Особе са интолеранцијом на хистамин
Током ферментације купуса стварају се биогени амини, међу којима је и хистамин. Код особа које имају интолеранцију на хистамин, оваква храна може изазвати главобољу, црвенило коже, свраб, осип, надимање и друге непријатне симптоме. Уколико се сличне реакције понављају након конзумирања ферментисане хране, требало би разговарати са лекаром о могућој преосетљивости.
3. Особе са синдромом иритабилног црева и другим дигестивним тегобама
Иако се ферментисана храна често повезује са здрављем црева, то не значи да ће свима пријати. Код особа са синдромом иритабилног црева (ИБС), прекомерним растом бактерија у танком цреву (СИБО) или активним погоршањем запаљенских болести црева, кисели купус може појачати надимање, гасове, болове и нелагодност. У таквим ситуацијама важно је пратити индивидуалну реакцију и не инсистирати на намирници само зато што се сматра здравом.
4. Особе које користе одређене лекове
Кисели купус може да утиче на особе које узимају поједине лекове. Посебан опрез потребан је код оних који користе МАО инхибиторе, групу антидепресива, као и антибиотик линезолид. Ови лекови могу да ометају разградњу тирамина, једињења које се налази у ферментисаној храни, па његов прекомеран унос може изазвати нагли пораст крвног притиска.
Опрез је потребан и код особа које користе варфарин, лек за спречавање стварања крвних угрушака. Купус садржи витамин К, који утиче на дејство овог лека, због чега је важно да унос намирница богатих овим витамином буде уједначен. То не значи да кисели купус мора потпуно да се избаци из исхране, већ да о променама у јеловнику треба разговарати са лекаром.
5. Труднице и особе са ослабљеним имунитетом
Посебну пажњу треба обратити на непастеризовани кисели купус, односно производе који садрже живе микроорганизме. Код особа са значајно ослабљеним имунитетом постоји већи ризик од инфекција које могу настати уносом небезбедне хране. Труднице такође треба да воде рачуна о безбедности намирница које једу, посебно када је реч о производима који нису термички обрађени и чији начин припреме и чувања није познат.
Пастеризовани производи могу бити безбеднији у погледу ризика повезаних са живим микроорганизмима, али притом губе део пробиотских својстава.
6. Особе алергичне на купус или осетљиве на сулфите
Алергија на купус је ретка, али код особа које је имају конзумирање може изазвати свраб, осип, копривњачу, а у озбиљнијим случајевима и отежано дисање. Поједини комерцијални производи могу садржати и сулфите, конзервансе који код осетљивих особа изазивају реакције, укључујући проблеме са дисањем и кожне тегобе. Зато је важно читати декларације и избегавати производе који садрже састојке на које постоји позната преосетљивост.
Да ли то значи да треба избегавати кисели купус?
За већину људи кисели купус може бити користан део разноврсне исхране. Садржи влакна, витамине и микроорганизме који настају током ферментације, а поједина истраживања указују на могуће повољне ефекте ферментисане хране на цревну микробиоту.
Ипак, не постоји универзална количина која одговара свима. Особе које нису сигурне како њихов организам реагује могу почети са малом порцијом и пратити да ли се јављају надимање, болови, главобоља или друге тегобе.
Најважније је да се намирнице не деле једноставно на здраве и нездраве. Чак и храна која има бројне нутритивне предности може неким људима да не одговара због њиховог здравственог стања или терапије коју користе.
(Лепа и срећна)
