· · Коментара: 0

Да ли је Иво Андрић био шкртица? Овако је изгледао тестамент нашег нобеловца

Једини српски добитник Нобелове награде, преминуо је у Београду 13. марта 1975. године.

1656409038_ivo-andric-3.jpg
Фото: Yоутубе принтсцреен РТС Културно-уметнички програм - Званични канал

О животу једног од највећих наших писаца нема много непознаница, али се за његов тестамент везују извесне сумње. Андрић своју последњу вољу није забележио на папиру, већ је оставио усмени тестамент. Међутим, неки сматрају да исти није био аутентичан.

Прочитајте још: Како се пише? Правилно писање назива БОЈА, већина људи боје пише погрешно

Да ли је тестамент аутентичан?

Овом темом бавиле су се “ТВ новости” 1992. године. Занимљив и обиман чланак, у којем су о контроверзама везаним за оставински поступак који се одиграо после смрти књижевника говорили правници, адвокати и људи који су били у контакту са Андрићем пре смрти, преносимо у целости:

Фото: Архива Новости

- Иво Андрић је и био и није био шкрт. По томе што је нерадо давао, рекло би се да је био циција. Тако су га неки оптуживали, макар он то објашњавао тиме да је свако давање понижавање оног коме се даје. По његовој апсолутној незаинтересованости за било какво стицање и одсуству жеље да нешто учини са оним што је поседовао, твдичлук му није била особина. Можда је баш због тога и умро без тестамента.

Три наследника

Заправо, он је два пута писао тестамент – први пут је за наследника одредио супругу Милицу, а после њене смрти њену мајку. Трећи пут није желео да га пише, него је оставио усмени тестамент Гвоздену Јовановићу, тадашњем помоћнику републичког секретара за просвету и културу и Милану Ђоковићу, управнику Југословенског народног позоришта. Обојица су била блиски Андрићу нарочито последњих година његовог живота. На основу усмено изречене жеље, Андрићев иметак искоришћен је за оснивање његове задужбине.

У аутентичност усменог Андрићевог тестамента, међутим, постоји сумња. Први ју је изрекао др Оливер Антић, професор Правног факултета у Београду, још 1978. у магистарском раду на тему усмени тестамент. Андрићев тестамент наведен је као пример непоузданости овакве врсте документа за расплагање имовином после смрти човека који није оставио написану последњу жељу. По мишљењу др Антића, Андрићев тестамент није био правно ваљан, као и цео оставински поступак, вођен на основу њега.”

БОНУС ВИДЕО:
 

 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.