Велика Госпојина представља дан саборности и молитве, дан када верници у црквама и манастирима исказују дубоко поштовање Мајци Божијој, молећи је да настави да заступа људски род пред Господом.
Успење Пресвете Богородице, познато међу народом као Велика Госпојина, један је од најважнијих дана у црквеном календару Српске православне цркве. Овај празник се обележава 28. августа, и тада се верници сећају упокојења, али и прослављења Пресвете Богородице, која је по црквеном веровању вазнета на небо.
Духовни значај празника
Велика Госпојина представља дан саборности и молитве, дан када верници у црквама и манастирима исказују дубоко поштовање Мајци Божијој, молећи је да настави да заступа људски род пред Господом. Овај празник носи снажну поруку хришћанске наде – да смрт није крај, већ прелазак у вечни живот.
Припрема кроз пост
Великој Госпојини претходи двонедељни пост, који почиње 14. августа и траје до самог празника. По својој строгоћи, овај пост се сматра равноправним са Васкршњим постом. Током овог периода не конзумирају се месо, јаја и млечни производи. Изнимка се прави само 19. августа, на Преображење Господње, када је дозвољено јести рибу.
Овај пост има за циљ духовно прочишћење и припрему срца за празнично славље.
Крај поста 2025. године
У 2025. години, Успење пада у четвртак. Према црквеном Типику, у том случају пост се завршава на сам дан празника, па се 28. августа већ може конзумирати мрсна храна.
Народни обичаји и веровања
У нашем народу, Велика Госпојина заузима посебно место. Сматра се заштитницом жена, деце и болесних, па се на тај дан многи верници, посебно болесници, упућују ка изворима лековите воде како би се умили и помолили за оздрављење.
У многим крајевима Србије, Велика Госпојина је и женски празник. Жене тада одлазе на причешће, поштују забране рада, посебно избегавају шивење, вез и прање веша, поштујући празник као црвено слово.
Молитва на дан Успења
На овај дан, препоручује се да се сви који траже помоћ и утеху обрате Пресветој Богородици искреном молитвом пред иконом:
"Богородице Дјево, радуј се Благодатна Маријо, Господ је с Тобом. Благословена си Ти међу женама, и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших. Амин."
Време између две Госпојине
Период између Велике Госпојине (28. августа) и Мале Госпојине (21. септембра) назива се међудневница. Према народном веровању, ово време је најповољније за брање лековитих трава попут хајдучке траве, кичице, папричице и коњског босиљка. Ове биљке се користе за лечење различитих болести и чувају се у домаћинствима током целе године.
Такође, тада се остављају и тзв. "међудневичка јаја", која се сматрају посебно вредним за исхрану и расплод.
Босиљак – света биљка
На Велику Госпојину посебну улогу има босиљак, који се сматра божјом биљком. Додаје се у јела и пића, користи у молитвама и верује се да доноси здравље и штити од негативне енергије.
Породични празник и сабори
Велика Госпојина је и време окупљања. Поред духовне димензије, овај празник има и друштвени карактер. У многим местима широм Србије и региона организују се сабори, вашари и народне светковине. То је прилика за сусрете родбине, пријатеља и кумова, као и обнављање старих обичаја.
Слава многих цркава и породица
Велика Госпојина је и крсна слава многих домаћинстава и храмова у Србији. Верници се тада окупљају уз славски колач, свећу и молитву, показујући веру и захвалност Богородици за заштиту и благослов.
Велика Госпојина је празник дубоке духовности, породичног заједништва и народних обичаја. За једне је то дан завршетка поста, за друге молитва пред иконом, а за све – подсећање да вера, љубав и нада имају своје дубоко укорењено место у нашој традицији и свакодневици.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
