Ивањдан има посебно место у годишњем црквеном кругу јер је свети Јован једна од најважнијих личности хришћанске историје.
Српска православна црква и верници Ивањдан обележавају 7. јула по новом календару. Ивањдан је хришћански празник којим се обележава рођење светог Јована Претече и Крститеља.
У народу се често чују називи Ивањдан и Ивандан, али се иза тих народних назива налази исто црквено значење: сећање на рођење светитеља који је најавио Христов долазак и припремао народ за сусрет са Спаситељем.
У народу постоји обичај да се на Ивањданплету венчићи од лековитог биља и пољског цвећа који се каче на врата дома као симбол здравља, среће и благостања.
Зашто је празник обележен црвеним словом
Ивањдан је у црквеном календару обележен црвеним словом, што показује његов нарочит значај. Црвено слово не значи само да је реч о познатом празнику, већ да тај дан има посебно место у богослужбеном и верском животу Цркве.
Ивањдан има посебно место у годишњем црквеном кругу јер је свети Јован једна од најважнијих личности хришћанске историје. Он није само светитељ који се поштује због личне праведности, већ пророк који је непосредно најавио Христа и учествовао у једном од најважнијих догађаја новозаветне историје: крштењу Господа у Јордану.
Зато црвено слово на Ивањдан подсећа да овај празник није обичан народни дан са лепим обичајима, већ празник дубоке духовне тежине. Венци, биље и песме јесу део народног наслеђа, али је срж празника у светом Јовану и његовом месту у Божијем домостроју спасења.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
