Српска православна црвка и њени верници данас обележавају велики празник посвећен Светом Илији, чувеном пророку од којег сви зазиру.
Свети Илија се сматра једним од највећих пророка у хришћанству. Младост је провео у молитвама у пустињи. Због тачног предсказивања догађаја био је прогањан, нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље.
Добио је име по старословенском Богу Перуну, чије је име било синоним за громове. Верује се да је преласком на хришћанство, српски народ особине тог свеца, који је управљао муњама и громовима, приписао Светом Илији.
Илија је рођен у Тесвиту у Израелу, у 9. веку пре Христа (816. године). Због места у којем је рођен, прозвали су га Илија Тесвићанин. Према предању, кад се Илија родио, његов отац Савах видео је анђеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То је било предсказање Илијиног пламеног карактера и његове Богом дане огњене силе.
За Светог Илију се каже да је непоколебљиви светац, јер својим громовима пржи и пали сваког грешника без могућности искупљења греха.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља.
Стара народна пословица каже: "Од Светог Илије сунце све милије", што значи да се од овог дана време мења и да је од лета остало веома мало.
Многи се одлучују да мушкој деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости.
На Светог Илију се не ради у пољу, у виноградима, али ни у кући јер се верује да ће се у супротном навући гнев овог светитеља, пре свега суша.
Обичај је да се на празник Светог Илије једе мед како бисмо били здрави целе године, а некада је постојало и симпатично веровање да на овај празник деци треба намазати образе медом како би била весела. Верује се и да је мед који пчелари ваде из кошнице на Илиндан посебно лековит.
Када на Светог Илију пуцају громови народ каже да то светац гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Народ каже и да би требало добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.
Свети Илија Громовник се слави као крсна слава, али се не кува жито, управо јер се сматра да је и данас овај светитељ жив.
Веома је поштован празник код Срба, верује се да је брат Огњене Марије, као Благе Марије.
Верује се да се Свети Илија пламеним кочијама вазнео на небо, па се та сцена слика на празничким илинданским иконама. Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Сву младост своју провео је у молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. Предање каже и да ће се Свети Илија Громовник вратити пред крај света, како би зауставио Антихриста.
Знамо за ону стару изреку: Од Светог Илије сунце све милије, што значи да се лето ближи крају. Пошто овај дан пада почетком августа, обично је то најсушнији период у години и није неуобичајно да управо на Илиндан севају муње и чује се грмљавина.
Православни хришћани верују да се Свети Илија вози пламеним колима и зато се кад грми каже да то тутње коњи Илијини.
Свети Илија Громовник молитва
О прехвални и предивни пророче Божији Илија, који си засијао на земљи животом равноангелским, ватреном ревношћу према Господу Богу Сведржитељу, знамењима и преславним чудима, затим по узвишеној Божијој милости према теби надприродно узнесен телом на небо на огњеним колима, удостојивши се говорити са Спаситељем света преображеном на Тавору, и сада стално пребиваш у рају и стојиш пред престолом Небеског Цара.
Услиши нас грешне и некорисне који сада стојимо пред твојом светом иконом и усрдно прибегавамо твоме заступништву.
Моли за нас човекољупца Бога да нам дарује дух покајања и опроштај наших грехова и својом свесилном благодаћу да нам помогне да оставимо пут.
(Стил)
