Четврти дан након Ускрса назива се Зелени четвртак и као сви дани током Светле недеље праћен је бројним обичајима.
На Зелени четвртак после Ускрса било би добро започети неки посао, посебно онај који вам није до тада ишао, јер ће вам донети много успеха, према народном веровању. Треба се и помолити за остварење неке жеље чије испуњење дуго ишчекујете. Ово је моменат када би остварење могло да уследи.
У народу је овај дан, после Гараве среде, коју прате ови обичаји, познат и као Бели или Зелени четвртак, а у источној Србији се цела недеља, а посебно четвртак празнује да би била родна година. У овим пределима се од четвртка па до Спасовдана светкују тако што се ништа не ради у пољима ни са стоком. Остали послови су дозвољени.
Укорењено је веровање да је Васкрс највећи празник у години и да су у складу са тим залихе хране на измаку. Зато је и разумљиво што је у основи празновања ове седмице старање о храни и родности летине.
Једино што се никако не препоручује јесте да не правите свадбено весеље, јер би музика и галама, ако је веровати предање, могли уплашити и отерати "добра божанства".
На Зелени четвртак надовезује се Источни петак, дан посвећен Пресветој Богородици.
У појединим крајевима Србије жене на Светли петак треба да поране и у рану зору оду на најближи извор, где се умивају, пију воду, беру цвеће, веселе се и враћају кући тек увече, па ће им цела година проћи у срећи и весељу.
Овај празник, као славу, обележавале су механџије, а реч је и о сеоском празнику у неким крајевима где се због тога коље јагње.
На овај дан се у селима око Ниша и Пирота поново фарбају јаја као и за Ускрс, само што су ова намењена мртвима. Она се носе на гробља на Побусни понедељак.
(БлицЖена)
БОНУС ВИДЕО:
