Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

КАКО ЈЕ ПРАЗНИК ПОСВЕЋЕН СВЕТОМ САВИ ПОСТАО ШКОЛСКА СЛАВА: Ова традиција није постојала од почетка, ево када је уведена

Иако се данас обележава као школска слава, Савиндан има дубоке историјске корене.

1769504859_1769422513_87261_sveti-sava_f-6978805b753dd.png
Фото: Википедија/П.Милошевић
Oglas

Савиндан је један од најзначајнијих празника Српске православне цркве и обележава се 27. јануара. Иако је данас познат као школска слава, ова традиција није постојала од самог почетка, већ је уведена нешто касније, као израз поштовања према улози Светог Саве у развоју српске просвете и културе.

На овај дан, 27. јануара 1236. године, односно 14. јануара по старом, јулијанском календару, преминуо је Растко Немањић - Свети Сава, у граду Трнову у Бугарској. Његова смрт означила је крај једног изузетног живота посвећеног вери, образовању и народу, али и почетак снажног култа који се временом ширио и учвршћивао међу Србима.

Са стварањем и јачањем средњовековне српске државе, култ Светог Саве добија све већи значај, а нарочито долази до изражаја у периодима националног буђења. Већ почетком 19. века настаје и данас препознатљива Химна Светом Сави, која симболично повезује веру, знање и народну свест.

Посебно важан тренутак у историји Савиндана догодио се 2. јануара 1840. године, када је одлуком Совјета Књажества Србског, на предлог Атанасија Николића, тадашњег ректора Лицеја у Крагујевцу, овај празник званично проглашен школском славом у Србији.

Од тог тренутка, Свети Сава постаје трајни симбол образовања, васпитања и моралних вредности, а Савиндан дан када школе не славе само свеца, већ и знање као темељ друштва.

(Мондо)

БОНУС ВИДЕО:

 

 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas