Постоји четири питања које је Карл Јунг постављао својим пацијентима на терапији.
Карл Густав Јунг (1875–1961) био је швајцарски психијатар и један од оснивача аналитичке психологије. Испрва је био Фројдов ученик, али је касније развио сопствени правац и постао његов интелектуални противник. Јунгове кључне идеје односе се на архетипове, колективно несвесно и духовну потрагу човека.
За разлику од многих савременика, веровао је да су психолошке особине у великој мери урођене. Личност се не обликује искључиво под утицајем окружења – постоје унутрашње црте на које не можемо директно утицати.
Јунг је био аутор бројних научних радова и популарних психолошких књига. Сматра се да је у терапијској пракси користио неколико кључних питања како би помогао људима да открију своју праву суштину.
Не питајте "зашто", већ: "чему ми то служи?"
Колико често се у себи запитате: "Зашто сам овакав/оваква?"
Још је корисније поставити питање: "Зашто ми је то потребно?" или "Какву корист имам од овог стања?"
У психологији се то често назива секундарном добити – скривеном користи коју имамо од сопствених проблема, иако то на први поглед не делује логично.
Многе свакодневне и сложене ситуације могу се разумети управо кроз ту призму.
Шта остаје када бол нестане?
Понекад се проблеми толико укорене у живот да особа више не зна ко је без њих.
Бол – не само физички, већ и емотивни – може постати навика.
Уверења попут: "Нико ме не воли", "Ја сам губитник", "Не заслужујем срећу" постају део идентитета. Иако разарају, толико се учврсте у психи да их је потребно ишчупати из корена, као коров из баште.
Слобода од тих ограничења јесте пријатна, али и непозната – а зато често и застрашујућа. Ипак, одговор на питање шта остаје када бол нестане отвара следећи ниво живота: стабилнији, мирнији и испуњенији.
Како обмањујем самог себе?
Ментална снага почиње искреношћу према себи.
Када сте искрени, можете видети где вас заиста боли и чега се заиста плашите.
Људи често раде ствари које не желе, а затим се уверавају да је "све у реду". Кључно је питање:
Да ли сте свесни својих избора – или се само заваравате?
Који страх стално избегавам?
Раст почиње суочавањем са највећим страхом.
Ако се он игнорише, цео живот може проћи у бежању – а да се не зна од чега се заправо бежи.
Посматрајте своје свакодневне одлуке. Да ли примећујете образац?
Обратите пажњу на то како се осећате у различитим ситуацијама. Рефлексија често открива скривени страх.
Ко сте када вас нико не види?
Када сте сами са собом – да ли скидате друштвене маске?
Да ли вам је тада пријатно или нелагодно?
Важно је препознати своје основно стање – оно што јесте када не играте ниједну улогу.
Питања која воде ка томе су:
• Ко сам ја заиста?
• Ко сам ја ван друштвених очекивања?
Одговори нису увек лаки, али су ослобађајући.
Упознавање сопственог правог ја и прихватање свих својих особина доноси унутрашњу снагу: менталну стабилност, отпорност на стрес и јасно разумевање сопствених емоција и жеља.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
