Баш кад су се први знакови сложеног живота догодили на Земљи, пре 800 милиона година, тада је и киша метеорита пала на Земљу и Месец, показала је студија
Тим са Универзитета Осака користио је податке прикупљене теренском камером на свемирском броду Кагуиа у лунарној орбити да би одредио старост 59 различитих кратера.
Прочитајте још: СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО НА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА: Крагујевчани нашли КРВАВИ КРСТ, због исте ствари жена код Београда ОСЕДЕЛА
За разлику од Земље, Месец не пати од ерозије, што научницима олакшава проналажење, испитивање и тачно датирање судара астероида на његовој површини.
Јапански тим каже да су кратери које су проучавали настали у исто време пре 800 милиона година, када је снажна киша метеорита погодила Земљу и Месец.
На Месецу су се створили кратери дугачки 12 миља, али на Земљи су се покренули цунамији, жаришта и дошло је до велике количине фосфора. Метеорити су настали када се џиновски астероид широк 62 километра пробио на десетине мањих стена дубље у Сунчевом систему, кажу из истраживачког тима.
Земља је била засута са 110 милиона милијарди кишних метеорита - што је 60 пута више од свемирске стене величине града која је уништила диносаурусе. Масовно киша метеорита која је погодила Земљу и Месец десио се баш када су се развијале прве копнене биљке и порекло вишећелијских животиња.
Проблем је што се на Земљи кратери старији од 600 милиона година не могу тачно датирати јер су на њих утицали ерозија тла, вулкани и геолошки процеси. Због тога су научници дошли на идеју да се проуче кратери на Месецу, где практично није било ерозије.
Тако су успели да открију 59 великих лунарних кратера, а међу њима барем њих осам настало је истовремено. Студија сугерише да је та епизода сигурно погодила и Земљу. Своје резултате засновали су на радиометријском истраживању избаченог материјала из Коперника и на информацијама добијеним од стаклених куглица прикупљених током мисија Аполон.
Прочитајте још: Тражите је на ПОГРЕШНОМ месту! Вељко тврди да се АТЛАНТИДА налази на дну ДУНАВА, поседује и ДОКАЗЕ
Иако нигде на Земљи нема обилног угљеника, водоника или кисеоника, фосфор је један од кључних елемената за живот на нашој планети, коју је према речима научника управо донела киша метеорита. Фосфор је важан и за ћелијске мембране и ћелијски молекул који носи енергију.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
