Славско жито, познато и као кољиво, један је од најважнијих симбола православне крсне славе.
Иако се на славском столу често налазе разноврсна јела, колачи и пиће, жито има посебно место јер његово значење није везано само за традицију, већ и за саму суштину хришћанске вере.
У православљу се жито припрема у част светитеља који се слави, али и у знак сећања на преминуле претке. Оно подсећа на веру у васкрсење и вечни живот, због чега се не сматра тек још једним јелом које се износи пред госте.
Шта симболизује свако зрно славског жита?
Зрно пшенице има снажну симболику у хришћанству. Као што се зрно посеје у земљу и наизглед нестане, а потом из њега израсте нова биљка, тако и хришћанска вера говори о смрти и васкрсењу. Управо због тога пшеница представља наду у васкрсење и живот који се не завршава смрћу.
Кувано жито на слави зато подсећа домаћине и госте да је живот пролазан, али да смрт, према хришћанском учењу, није коначан крај. Његово присуство на славском столу има дубоко духовно значење и повезује породичну традицију са вером.
Славско жито се традиционално доноси у цркву, где га свештеник освећује молитвом. Том приликом се, уз жито, обично приносе и славски колач и вино, у складу са црквеним поретком и обичајем.
Освећење није замишљено као ритуал који треба да донесе срећу или материјално благостање кући. Његов смисао је у молитви, захвалности Богу и поштовању светитеља који се прославља. Зато жито не треба посматрати као предмет сујеверја, већ као део православног богослужења и породичне побожности.
(Ствар укуса)
