Slavski kolač, žito i sveća su najvažniji deo proslavljanja krsne slave, a postoje i određena pravila kako se gosti pozivaju na slavu, kao i običaji vezani za to kako se gosti služe žitom i ko ih poslužuje.
Kada se završi rezanje kolača i žito prelije vinom, najpre se domaćin posluži žitom, a zatim svi ukućani. Onda se služe svi gosti. I kako koji gost dolazi na slavu, prvo se poslužuje slavskim žitom. Žito obično služi domaćica ili ako ima devojka u kući, ćerka ili unuka, a može i neka devojka ili mlađa žena od prijatelja ili komšija te kuće, piše na sajtu Svetosavlje.
Žito stoji na većem poslužavniku sa nekoliko kašičica na posebnoj tacni, zatim jedna čaša sa vodom u koju se stavljaju kašičice posle posluženja žitom. U nekim krajevima uz žito stavlja se i čaša sa vinom, ali s obzirom na to da je žito preliveno vinom, ova čaša vina nije obavezna.
Žito se služi na sledeći način: Domaćica prinese žito, gost ustane, prekrsti se, okrene se domaćinu i domaćici i čestita slavu i uzima žito. Posle posluženja opet se prekrsti i ponovo sedne. Žitom se prvo služe stariji pa mlađi. Poslužavnik sa žitom stoji pored slavske sveće dok traje slava. Ukoliko žita preostane, ono se daje deci, ili se sprema deci prisutnih gostiju, pošto uglavnom sva deca vole žito zbog njegovog lepog, slatkog ukusa.
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se slavi, za zdravlje i napredak doma i njegovih ukućana, kao i za pokoj duša svih predaka u tom domu.
Pšenično zrno u hrišćanstvu je simbol večnog života – smrti i vaskrsenja. Jer kada se seje ono umire i klija, ali iz njega se rađa novi život koji donosi stostruki rod.
Žito se sprema za sve slave, iako u nekim krajevima ima pogrešna navika da se žito ne sprema za Aranđelovdan, Gavrilovdan i svetog Iliju, jer ti sveci su "živi", kako kažu u tim krajevima. Pre svega, svi sveci su živi i od Boga proslavljeni. Znači, za sve slave treba spremati žito, a nepripremanje žita, i pored upozorenja crkve, može se u tom slučaju smatrati čak i grehom.
(Lepa i srećna)
