· · Коментара: 0
ЗАНИМЉИВО

На чувеном ТИТАНИКУ било је 34 особе са наших простора, а судбина једног НИКОЛЕ одушевила је свет!

Више од половине путника је изгубило животе тада.

1617026693_Depositphotos_47911213_s-2019.jpg
Фото: Депоситпхотос

Тог 15. априла 1912. године, на првом путовању из Велике Британије у САД, на ледени брег у северном Атлантику, великом брзином, налетео је тада највећи и најлуксузнији путнички брод - Титаник. "Непотопиви", каквим је сматран, потонуо је за само два часа и 20 минута. Од 2.224 путника и чланова посаде, погинуло је 1.523 људи.

Прочитајте још: Мијатова НЕВЕРОВАТНА прича! За Магазин новости открива зашто КУВА ПО КУЋАМА - овај младић је ХЕРОЈ!

Срећни преживели са Титаника годинама су причали своје верзије трагичног догађаја. Захваљујући њиховим сећањима данас, поред званичних, имамо и неке потпуно непознате детаље о ономе шта се догађало у последњим тренуцима пред потонуће чувеног брода.

Захваљујући причама преживелих данас знамо доста детаља о том догађају

Титаник је грађен да доминира прекоокеанским путничким саобраћајем почетком 20. века. Био је власништво компаније "Вајт Стар Лајн" и представљао је највећи путнички брод на свету. Због величине, најнапредније технологије која је уграђена у брод, и помпе која га је пратила звали су га "непотопиви".

Прочитајте још: Најчувеније уводне реченице најбољих романа у историји књижевности

Сви ови подаци добро су познати. Међутим, из сведочанстава преживелих у годинама које су уследиле сазнали смо и неке чињенице које нису познате широј јавности, па и одговор на питање – Колико је било Срба на Титанику?

Према подацима са сајта "енциклопедија-титаника" на Титанику је било 34 људи са ових простора и сви су се налазили у трећој класи. Осим Јозефа Драженовића из Храстелнице, тела осталих никада нису нађена или идентификована.

Титаник је тада био највећи путнички брод на свету!

Ипак, било је и оних који су преживели – Мара Бански, Иван Јалшевац и његов сапутник Никола Лулић.

Прочитајте још: За ПОМЕРАЊЕ САТА везује се 6 невероватних прича: Ово је забележила историја

Фото: Пиxабаy

Лулић је био сељачко дете. Радио је на њиви и помагао родитељима све док га нису регрутовали у аустроугарску војску. Међутим, прича каже да овај младић није хтео да служи у војсци која није српска, па је 1902. године дезертирао.

Путници са наших простора путовали су у трећој класи

Како није могао да се врати кући, "трбухом за крухом" кренуо је пут далеке и мистериозне Америке. Након година рада у руднику у Минесоти, Никола се у јесен 1911. године враћа у родно место.

Ту се међутим, и даље тешко живело. Никола никако није могао да нађе посао, па је једини излаз била поновна "печалба". Са њим је у "бели свет" кренуло и неколико земљака. Судбина је хтела да брод који су изабрали буде баш Титаник.

Прочитајте још: Тест личности Далај Ламе: Одговорите на 3 питања и сазнајте каква сте личност!

Лулић је касније причао да је Титаник био као ништа раније виђено. Уопште није личио на брод него на мали, плутајући град. Ипак, тај “град” је ускоро доживео потрес који нико није могао ни да сања.

Неколико њих кренуло је у свет "трбухом за крухом"

Путници 3. класе нису сазнали да брод тоне све док вода није почела да им улази у кабине.

На Титанику је било 20 чамаца за спасавање, недовољно да се спасе више од 2.000 путника и чланова посаде. Највећи бес изазвало је то што су, у хаосу који је настао, чамци који су спуштани у воду били полупразни.

О томе како се Никола спасао постоје две верзије

У једном тренутку, нашао се у леденој води. По једној верзији, на глави је имао официрску капу због тога су га извукли у чамац.

Прочитајте још: Окружен природом и термалном водом, а своја врата је отворио пре више од 1.300 година: Ево како изгледа најстарији хотел на свету (ФОТО/ВИДЕО)

Нешто племенитија верзија прича о томе да је спасао живот детету које је поред њега упало у воду, па му је дететова мајка – Норвежанка, пружила руку и повукла у чамац.

Никола је тако могао да види технолошко чудо тадашњег света како тоне пред његовим очима. “Карпатија”, брод који је дошао по преживеле, превезао га је до Њујорка.

После кратког одмора код рођака у Чикагу, Никола је наставио путовање и стигао у рудник у Минесоти.

Ту је радио до краја Првог светског рата, а затим се заувек враћа у домовину. У новооснованој заједничкој држави је живео све до смрти 1962. године.

Имао је 79. година.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.