Да ли вам је тешко да баците стару мајицу коју годинама не носите, шољу са напуклом дршком или предмет који одавно нема никакву практичну сврху?
Ако вам се чини да готово свака ствар има своју причу и да је „штета“ да је баците, иза тога не мора да стоји само навика.
Начин на који се односимо према предметима често је повезан са нашим емоцијама, сећањима и начином на који доживљавамо сигурност. Ипак, то само по себи није психолошки тест нити значи да се на основу једне навике може закључити каква је нечија личност.
Ствари за вас нису само ствари
За неке људе предмет има вредност која нема никакве везе са његовом ценом. Стара хаљина може да подсећа на важан период живота, шоља на особу која им ју је поклонила, а комад намештаја на породични дом. У том случају одлагање предмета може да делује као одрицање од дела успомена.
Чување ствари тако може бити начин да сачувамо емоционалну везу са прошлошћу. То је нарочито изражено код људи којима су успомене, породична традиција и лична историја веома важне.
Можда тешко пуштате оно што вам је било важно
Ако често говорите „можда ће ми некад затребати“, иза тога понекад може да стоји потреба да ништа не изгубите пре него што будете потпуно сигурни да вам више није потребно. Предмети тада представљају својеврсну резерву, нешто што је познато и доступно, чак и када тренутно нема никакву сврху. То може бити повезано са потребом за сигурношћу и предвидљивошћу. Човеку је често лакше да задржи нешто познато него да донесе коначну одлуку и каже: „Ово ми више не треба.“
Старе ствари могу да пружају осећај сигурности
Постоје људи који посебно тешко бацају предмете који су их дуго пратили кроз живот. Разлог може бити једноставан: познате ствари стварају осећај континуитета. Када се око нас много тога мења, стари предмети остају исти. Због тога се некоме може учинити да је много лакше сачувати стару фотељу, кутију писама или гардеробу него се суочити са чињеницом да је одређени период живота завршен. Предмет тада постаје симбол стабилности, а не само предмет.
Можда сте сентиментална особа
Ако чувате улазнице са путовања, старе честитке, дечје цртеже или ситнице које вас подсећају на драге људе, вероватно им придајете већу емоционалну вредност него неко ко се лако одриче ствари. Такви људи често не гледају само колико је нешто корисно, већ и шта им та ствар значи. Због тога се може догодити да имате фиоку пуну ситница које никада не користите, али их ипак не желите да баците.
А шта ако чувате баш све?
Важно је направити разлику између сентименталности и ситуације када нагомилавање предмета почиње озбиљно да отежава свакодневни живот. Ако је тешко бацити готово било шта, ако су просторије затрпане, пролази закрчени или се због количине ствари више не може нормално користити део дома, то више није само питање уредности или сентименталности.
Тада може бити корисно разговарати са стручњаком за ментално здравље, јер изражена потреба за чувањем предмета понекад може бити повезана са поремећајем гомилања. Само чување старих ствари, међутим, није знак психичког проблема.
(Сенса)
БОНУС ВИДЕО
