Својим радом и талентом ова Српкиња стигла је до места илустратора највећих светских модних часописа.
Њени цртежи излазили су на насловним странама Вога, Харперовог базара, Шарма и Гламура. Слике Милене Павловић Барили биле су изложене у најпознатијим галеријама широм Лондона, Рима, Париза и Њујорка. Ипак, све је почело у једној сасвим обичној кући у Пожаревцу…
Прочитајте још: Прва ЖЕНА АКАДЕМИК у Србији: О њеним реченицама и сада се прича
Одрасла у уметничкој породици са оцем који је био италијански композитор и који ју је увек подржавао, и мајком која ју је гледала као “зеницу ока свог”, Милена Павловић Барили је имала прилично необично детињство. Њени родитељи живели су углавном раздвојено, па је она прве године живота провела на релацији Србија - Италија.
Живела је са мајком и баком у Пожаревцу, али је и често одлазила код оца и његове породице у Рим, а путовања ће пратити Милену током целог живота.
Миленин живот и рад обележила је и болест срца. Данас се претпоставља да је обољење установљено већ у осмом месецу њеног живота и да је дијагноза имала великог утицаја на све што је касније чинила. Неконвенционална, храбра и немирна, Милена као да је журила да сваки тренутак живота проживи што интензивније… као да је последњи.
Несхваћена уметница
У Србији оног времена, Милена није наишла на одобравање – слике какве је она сликала, свет на овим просторима још није упознао. Говорила је четири језика и сликала у техникама које су на овим просторима још биле непознате.
Прочитајте још: Коју тајну крије презиме великог научника - Николе Тесле?
Ипак, биографија Милене Павловић-Барили разликује се од биографског модела већине српских уметника између два рата. Она није имала стално запослење, финансијску потпору државе, мецену нити стални извор прихода. Њена породица, иако на почетку добростојећа, временом је прилично осиромашила нарочито због великих издатака који су одлазили на Миленино лечење.
Данас се њени радови сматрају почецима надреализма у Србији.
Зато је млада сликарка рано почела да зарађује за живот. Покушала је да се у родном Пожаревцу запосли као професор цртања, али тамо су је одбили. Исто се догодило и у Штипу, Тетову и Велесу и свуда су говорили исто - нема буџетских средстава за њено запослење. То је вероватно било пресудно да Милена још једном спакује своје кофере…
Недостижна лепотица препуна туге
Почетком 1945. изгледало је као да Милена Павловић Барили има све. Рат у Европи се ближио крају и она се надала скором поновном сусрету са родитељима. Иако крхког здравља, била је поред човека ког је волела.
И поред повремених финансијских проблема постигла је велики успех у свету уметности нарочито након што је урадила костиме за балет “Себастијан” чувеног композитора Ђанкарла Менотија. Захваљујући овом успеху потписала је уговор о сарадњи на изради костима за балет “Сан летње ноћи” и коначно се чинило да су пред уметницом мирнији дани…
Прочитајте још: Био је велики патриота и писац из народа, а преминуо је трагично у 39. години живота
Милена Павловић Барили умрла је изненада 6. марта 1945. у 36 години живота. Само вече пре, са супругом је била у ресторану где су прослављали пресељење у Њујорк. У лекарском налазу патолог је записао да је вишемесечни живот у гипсаном кориту ослабио Миленино срце и да нико није знао колико је оно заправо слабо. Као узрок смрти наведен је срчани удар.
Милена Павловић Барили иза себе је оставила преко 300 слика, много скица, цртежа и бесконачну тугу свих који су је познавали.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
