Lazareva subota ili Vrbica, za pravoslavne hrišćane je praznik dečje radosti jer je, prema Jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko".
Ovaj praznik se uvek obeležava u šestoj nedelji Velikog posta, a slavi se u znak sećanja na vaskrsenje Lazara i Hristov ulazak u Jerusalim, kada su ga deca dočekala s pesmom i grančicama.
Na Lazarevu subotu se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje se osvećuju, a zatim se dele narodu, kao simbol palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.
Na ovaj dan mališani se svečano oblače, oko vrata im vise zvončići vezani trobojkom, upravo kao simbol radosnog dočeka Isusa Hrista u Jerusalim i sećanje na vaskrsenje Lazara. Mališani u rukama drže ove osvećene vrbove grančice. Zajedno sa roditeljima i sveštenstvom učestvuju u svečanoj litiji oko crkve, uz pevanje tropara Lazareve subote u znak radosti i pobede života nad smrću.
Ove grančice vrbe se iz crkve nose kući i običaj je da se stavljaju pored ikona i kandile.
U nekim krajevima postoji i tradicija da devojke i devojčice koje učestvuju u ovom običaju zvanom Lazarice, okićene grančicama i cvećem idu od kuće do kuće i pevaju pesme kojima prizivaju zdravlje i blagostanje. Uz njih idu dečaci i mladići koji ih simbolično "štite", dok se pesmom i igrom slavi novi život.
Još jedan od lepih običaja vezanih za ovaj praznik je da se od vrbovih grančica isplete venac, koji može da se ukrasi i cvećem, a zatim da se stavi na glavu.
U nekim krajevima, postojao je i običaj umivanja u reci i bacanja kamenčića uz reči: "Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bilo." Ponegde važi "pravilo" da se uoči praznika bere sveže cveće koje se zatim ostavlja u vodi da prenoći, a onda se tom vodom ukućani umivaju narednog dana – na Cveti, u nadi da će tako "prizvati" zdravlje i blagostanje cele porodice.
(Yumama)
