Овај празник назива се и Успеније пресвете Богородице.
Богородица је заштитница свега живог на земљи, а посебно - породиља и мајки, као и деце. Жене се у случају преке потребе прво обраћају Мајци Богородици.
Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.
Након Христове смрти, Пресвета Богородица је остатак живота провела у дому апостола светог Јована.
Прочитајте још: Почео је ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИ ПОСТ: Најкраћи, али веома строг! Ево које обичаје треба да испоштујете (ВИДЕО)
Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира, а сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богородице везан смисао хришћанске вере и молитве.
Време између Велике и Мале Госпојине, које се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.
Веровања везана за Велику Госпојину
Према веровању Срба, у периоду између две Госпојине, или периоду прелаза, важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке.
За Велику Госпојину обичај је да, нарочито жене, поштују велики број забрана, које се односе на обављање послова у кући и око ње.
Сутра није добро ништа радити рукама, нарочито послове са иглама, или уопште започињати нов посао.
Веровало се да на Велику Госпојину, мало састругане боје са њене иконе или фреске, ако се попије размућено у води, може помоћи код многих женских болести.
Пресвета Богородица је и заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе лековите воде да се умију.
Прослављање Велике Госпојине у Србији пратили су вашари на којима су се људи у празничном расположењу окупљали ради упознавања и дружења, или трговине. На вашарима су се момци и девојке упознавали, играли у колу, а ту су се најчешће и свадбе уговарале.
Велика Госпојина се слави и као Крсна слава.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
