Српска православна црква и верници 28. августа обележавају Успење Пресвете Богородице, у народу познато као Велика Госпојина.
Овај велики празник прате бројни обичаји и веровања, а посебно место у народној традицији имају вода и босиљак - биљка која од давнина симболизује здравље, чистоћу и заштиту дома.
Велика Госпојина један је од највећих празника посвећених Пресветој Богородици, а у народној традицији сматра се и празником жена, мајки, породиља и деце. Многе породице обележавају је као крсну славу, док се широм Србије прославља свечаним литургијама, саборима и традиционалним вашарима.
Према старом народном веровању, на Велику Госпојину у јело треба додати мало босиљка и послужити га свим укућанима. Верује се да се тим симболичним чином у дом призивају благослов и заштита Мајке Божје, како би породицу сачувала од болести, неслоге и сваког зла.
Босиљак се у српској традицији сматра "божјом биљком", а његов препознатљив мирис од давнина се повезује са чистоћом, здрављем и духовним миром. Зато није коришћен само као зачин, већ је имао важно место у бројним породичним и верским обичајима.
Уочи празника домаћице су неколико листова босиљка додавале супама, чорбама, варивима и другим јелима са празничне трпезе. Количина није била важна - довољан је био тек прстохват, јер је суштина обичаја била у његовој симболици: да укућани поделе исти оброк и заједно буду под заштитом Мајке Божје.
У појединим крајевима босиљак се држао поред иконе, стављао у воду и чувао у кући током целе године. Њиме су украшавани славски колачи и посуде са водом, јер се веровало да његово присуство доноси мир, слогу и благостање дому.
Босиљак није случајно "краљевска биљка"
Назив босиљка потиче од грчке речи "басиликос", која значи "краљевски", због чега је ова биљка позната и као "биљка достојна краља". Осим што заузима посебно место у бројним обичајима, босиљак се вековима користи као ароматична и лековита биљка. Његови свежи и сушени листови додају се јелима, док се у народној медицини од њих припремају чајеви.
Ипак, стављање босиљка у јело на Велику Госпојину није црквено правило, већ народни обичај. Настао је преплитањем хришћанске симболике, породичне традиције и древног веровања у заштитну моћ биљака.
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО
