Од “Хоме Алоне” до “Лове Ацтуаллy”, многи од нас аутоматски, готово без размишљања, притискају “плаy” на филмове које смо већ гледали безброј пута. Али зашто то радимо?
Иако је истраживање нових искустава важно за лични развој и креативност, људски мозак има једнако снажну потребу: жељу за познатим, за сигурним и предвидивим. Воли ситуације које већ добро познаје и где нема изненађења. Другим речима, у поновљеним сценама и познатим дијалозима налази утеху и мир.
Зашто нам поновна гледања пријају
Студија Универзитета у Чикагу показује да гледање омиљених филмова или серија – посебно оних које вежемо за топле успомене и позитивне емоције – функционише као моћан механизам релаксације. Када знамо шта ће се десити, ниво стреса пада драстично. Људи се осећају најсигурније тамо где је познато – у свом дому, међу стварима и мирисима које добро познају, чак и у периодима појачане напетости.
Божићни филмови су посебни јер нас враћају у детињство, у породицу, у мирисе колача и топле тренутке испуњене смехом. Постају емоционално уточиште: довољно је да се зачује прва нота из омиљеног празничног соундтрацка и већ смо тамо – у свету где је све познато, топло и безбрижно.
Парадоксално, предвидивост није досадна. Напротив – она је терапеутска. И баш у време Божића, можда је управо то оно што нам треба.
Које ћете филмове ове године гледати по…1056. пут?
(Женски магазин)
БОНУС ВИДЕО
