Људски мозак је невероватно моћан орган који обликује начин на који доживљавамо и памтимо своја искуства.
Ипак, истраживања показују да негативна искуства остају дубоко урезана, док позитивне ствари често избледе из сећања готово одмах. Ово није случајност, већ резултат хиљада година еволуције, када је способност препознавања и памћења опасности била кључна за преживљавање.
Данас, та стара „аларм-функција“ мозга и даље утиче на нас – често појачава стрес, тугу или ниско самопоуздање. Срећом, постоји начин да тренирамо мозак да више вреднује лепе тренутке, а не само болне успомене.
Зашто негативна искуства остају јаче у памћењу?
Улога амигдале
У центру ове магије је амигдала, мала али моћна зона у мозгу која се активира када осетимо претњу. Према Цлевеланд Цлиниц (2023), амигдала „закључава“ негативне успомене дубоко у нашем памћењу, функционишући као стални аларм.
Сарадња са хипокампусом
Амигдала ради заједно са хипокампусом, главним центром меморије. Зато се негативни догађаји лакше призивају у сећање, док позитивни често нестају брже.
Феномен „негативне пристрасности“
Једна студија је показала да један негативан догађај може надјачати више позитивних. Ово је познато као негативитy биас, и утиче на емоције, учење, односе, па чак и развој деце.
Из еволуције у модерни живот
За наше претке, памћење опасности могло је да спаси живот. Данас, мозак често реагује на критику, одбацивање или стрес као да је претња по живот, што доводи до:
- Претераног стреса
- Опсесије негативним искуствима
- Ниског самопоуздања
- Склоности негативном размишљању
Може ли се променити начин на који памтимо?
Да, захваљујући неуропластичности – способности мозга да ствара нове везе и мења обрасце размишљања. Истраживања Псyцхологy Тодаy (2023) показују да свакодневне праксе могу ојачати способност памћења позитивних тренутака.
Технике које помажу:
- Дневник захвалности: бележење малих, позитивних тренутака сваког дана.
- Позитивне афирмације: стварају нове путање у мозгу.
- Миндфулнесс (свесна пажња): помаже у контроли негативних мисли.
Мозак је еволуирао да памти бол и критику јаче од љубазности и похвале. Али у модерном свету, то често постаје емоционални терет. Добра вест? Уз редовну праксу захвалности, свесности и позитивног размишљања, мозак се може „препрограмирати“ да не памти само бол, већ и радост, љубазност и лични раст.
(Женски магазин)
