Кад неко плане без упозорења, направи сцену или „пукне као кокица“, често чујемо: „Ух, дошла му је жута минута!“ Али – зашто баш жута? Зашто не црвена, црна или чак плава?
Израз „жута минута“ означава тренутак необјашњивог излива емоција, најчешће беса, панике, хистерије или нагле промене расположења. У тим тренуцима особа као да није „своја“ – и то је кључно за разумевање симболике.
Жута – боја упозорења и психичког напона
Иако се данас жута често везује за сунце, оптимизам и енергију, у психологији боја она има и тамну страну. Жута је боја нервозе, опреза, конфузије, па чак и психичких поремећаја. Није случајно што се сигнална светла, траке за опасност и упозорења често боје жутом – она узнемирава око, „буди аларм“ у мозгу. У медицинском и психијатријском контексту, израз „жута минута“ био је некада у жаргону коришћен за тренутке краткотрајне менталне нестабилности – напад панике, нервни слом, па и бес без контроле. У неким тумачењима, „жута“ је повезивана и са бојом зидова у психијатријским установама, јер су некада веровали да та боја смирује, а заправо је често имала супротан ефекат.
Немачка веза: “Гелбе Стунде”
Једна теорија каже да израз потиче из немачког војног жаргона из Првог светског рата. Тамо се „жути тренуци“ (гелбе Стунде) везују за психолошке кризе у рововима, када би се војници повукли из борбе због паничног страха. Тај израз је касније ушао у свакодневни говор као метафора за тренутке када разум попусти.
А где су друге боје?
Црвена је боја беса – али отвореног, јасног и често „оправданог“.
Црна се везује за тугу, плава за смиреност.
Жута је једина која носи осећај нелагоде без јасног узрока – не знаш да ли је опасност споља или изнутра, па баш зато осликава ту „минуту лудила“.
Зато, када следећи пут неко експлодира, не питајте га одмах шта му је – можда му је само дошла жута минута, а да ни сам не зна зашто.
