Kad neko plane bez upozorenja, napravi scenu ili „pukne kao kokica“, često čujemo: „Uh, došla mu je žuta minuta!“ Ali – zašto baš žuta? Zašto ne crvena, crna ili čak plava?
Izraz „žuta minuta“ označava trenutak neobjašnjivog izliva emocija, najčešće besa, panike, histerije ili nagle promene raspoloženja. U tim trenucima osoba kao da nije „svoja“ – i to je ključno za razumevanje simbolike.
Žuta – boja upozorenja i psihičkog napona
Iako se danas žuta često vezuje za sunce, optimizam i energiju, u psihologiji boja ona ima i tamnu stranu. Žuta je boja nervoze, opreza, konfuzije, pa čak i psihičkih poremećaja. Nije slučajno što se signalna svetla, trake za opasnost i upozorenja često boje žutom – ona uznemirava oko, „budi alarm“ u mozgu. U medicinskom i psihijatrijskom kontekstu, izraz „žuta minuta“ bio je nekada u žargonu korišćen za trenutke kratkotrajne mentalne nestabilnosti – napad panike, nervni slom, pa i bes bez kontrole. U nekim tumačenjima, „žuta“ je povezivana i sa bojom zidova u psihijatrijskim ustanovama, jer su nekada verovali da ta boja smiruje, a zapravo je često imala suprotan efekat.
Nemačka veza: “Gelbe Stunde”
Jedna teorija kaže da izraz potiče iz nemačkog vojnog žargona iz Prvog svetskog rata. Tamo se „žuti trenuci“ (gelbe Stunde) vezuju za psihološke krize u rovovima, kada bi se vojnici povukli iz borbe zbog paničnog straha. Taj izraz je kasnije ušao u svakodnevni govor kao metafora za trenutke kada razum popusti.
A gde su druge boje?
Crvena je boja besa – ali otvorenog, jasnog i često „opravdanog“.
Crna se vezuje za tugu, plava za smirenost.
Žuta je jedina koja nosi osećaj nelagode bez jasnog uzroka – ne znaš da li je opasnost spolja ili iznutra, pa baš zato oslikava tu „minutu ludila“.
Zato, kada sledeći put neko eksplodira, ne pitajte ga odmah šta mu je – možda mu je samo došla žuta minuta, a da ni sam ne zna zašto.
