Када вам неко понуди помоћ, а ви не желите да правите проблем, вероватно ћете рећи: „Ма нема фрке.” Брзо, опуштено, срдачно. Али… шта је заправо фрка?
Многи мисле да је то скраћеница од „фрустрација” или нека новија кованица из енглеског, али истина је да је реч „фрка” настала у домаћем сленгу, и то још средином 20. века, пре свега у војсци и међу млађом популацијом.
Од војног жаргона до кафанске конверзације
У војној хијерархији бивше Југославије, „фрка” је означавала напету ситуацију, изненадни проблем, панику или узбуну. То је било све оно што нисте желели да вас задеси:
„Долази инспекција – биће фрка!” , „Ако закаснимо на постројавање – фрка!”
Тај израз се брзо „спустио” у народ и постао део уличног говора. Већ седамдесетих и осамдесетих „фрка” се користи и у филмовима и серијама:
„Ма пусти, нема фрке.” „Фрка? Каква фрка? Решава се.”
Фрка је наша, паника је увезена
Иако данас многи користе и фразу „нема панике”, она звучи формалније и мање присно. „Фрка” је више домаћа, топла, жива реч, док „паника” има озбиљнији, помало драматичан тон. Замислите да вам другарица касни 10 минута и шаље поруку: „Извини, зар не касним много?” А ви одговорите: – „Нема панике.” Делује као да покушавате да звучите сабрано. Али ако напишете: „Ма нема фрке!”, порука је одмах опуштенија, приснија и животнија.
Зашто неке фразе опстају?
Постоје изрази који постану део културне емоције језика. „Нема фрке” је једна од тих фраза – задржала се јер звучи као пријатељски миг, а не као језичка лекција. Зато и данас кажемо „нема фрке”, чак и кад проблема уопште нема. Јер реч не означава више само „одсуство проблема” – већ и став, тон, приступ животу.
Закључак?
Нема фрке – али има смисла. Кад следећи пут кажете „нема фрке”, сетите се да сте рекли више него што мислите: Нисте само одбацили проблем – ви сте га претворили у шалу. А такве речи треба чувати. И користити. Без фрке.
