Kada vam neko ponudi pomoć, a vi ne želite da pravite problem, verovatno ćete reći: „Ma nema frke.” Brzo, opušteno, srdačno. Ali… šta je zapravo frka?
Mnogi misle da je to skraćenica od „frustracija” ili neka novija kovanica iz engleskog, ali istina je da je reč „frka” nastala u domaćem slengu, i to još sredinom 20. veka, pre svega u vojsci i među mlađom populacijom.
Od vojnog žargona do kafanske konverzacije
U vojnoj hijerarhiji bivše Jugoslavije, „frka” je označavala napetu situaciju, iznenadni problem, paniku ili uzbunu. To je bilo sve ono što niste želeli da vas zadesi:
„Dolazi inspekcija – biće frka!” , „Ako zakasnimo na postrojavanje – frka!”
Taj izraz se brzo „spustio” u narod i postao deo uličnog govora. Već sedamdesetih i osamdesetih „frka” se koristi i u filmovima i serijama:
„Ma pusti, nema frke.” „Frka? Kakva frka? Rešava se.”
Frka je naša, panika je uvezena
Iako danas mnogi koriste i frazu „nema panike”, ona zvuči formalnije i manje prisno. „Frka” je više domaća, topla, živa reč, dok „panika” ima ozbiljniji, pomalo dramatičan ton. Zamislite da vam drugarica kasni 10 minuta i šalje poruku: „Izvini, zar ne kasnim mnogo?” A vi odgovorite: – „Nema panike.” Deluje kao da pokušavate da zvučite sabrano. Ali ako napišete: „Ma nema frke!”, poruka je odmah opuštenija, prisnija i životnija.
Zašto neke fraze opstaju?
Postoje izrazi koji postanu deo kulturne emocije jezika. „Nema frke” je jedna od tih fraza – zadržala se jer zvuči kao prijateljski mig, a ne kao jezička lekcija. Zato i danas kažemo „nema frke”, čak i kad problema uopšte nema. Jer reč ne označava više samo „odsustvo problema” – već i stav, ton, pristup životu.
Zaključak?
Nema frke – ali ima smisla. Kad sledeći put kažete „nema frke”, setite se da ste rekli više nego što mislite: Niste samo odbacili problem – vi ste ga pretvorili u šalu. A takve reči treba čuvati. I koristiti. Bez frke.
