Добијање на тежини током живота, обликује здравље деценијама касније, а осим тога што на здравље утиче таложење килограма, битно је и у ком периоду живота први пут долази до гојазности.
Велика студија која је пратила стотине хиљада појединаца открила је да време повећања телесне тежине може да има кључну улогу у дугорочном здрављу, као и да је добијање на тежини у младости опасније него што се мисли.
У студији спроведеној на више од 600.000 појединаца, истраживачи са Универзитета у Лунду у Шведској испитали су како су промене тежине између 17. и 60. године повезане са ризиком од смрти од разних болести.
Рано одрасло доба најризичније
Резултати су указали на јасан тренд - добијање на тежини у раном одраслом добу изгледа има најјаче дугорочне последице.
Гојазност се одавно повезује са већим ризиком од многих болести.
Ова студија померила је фокус истражујући како промене тежине током одраслог доба, а не тежина у једном тренутку, утичу на здравствене исходе.
- Најдоследнији налаз је да је повећање телесне тежине у млађем добу повезано са већим ризиком од преране смрти касније у животу, у поређењу са људима који добијају мање на тежини - каже Тања Стокс, ванредна професорка епидемиологије на Универзитету у Лунду, једна од истраживача који стоје иза студије, која је објављена 10 априла 2026. године у часопису еЦлиницалМедицине.
Анализа се заснива на подацима више од 600.000 људи праћених путем националних евиденција. Да би били укључени, учесници су морали да имају најмање три забележена мерења тежине, као што је током ране трудноће, приликом војне обавезе или у истраживачким условима.
Током периода истраживања, умрло је 86.673 мушкараца и 29.076 жена.
Рано повећање телесне тежине носи већи ризик
Истраживачи су испитали како се телесна тежина мењала од 17. до 60. године и како су се те промене односиле на укупну смртност и смртне случајеве повезане са болестима повезаним са гојазношћу.
У просеку, и мушкарци и жене су добијали на тежини око 0,4 килограма годишње.
Они који су брже добијали на тежини током одраслог доба суочили су се са већим ризиком од смрти од проучаваних болести.
Гојазност од 17. до 29. године најопаснија
А, људи који су први пут развили гојазност између 17. и 29. године имали су око 70 процената већи ризик од преране смрти у поређењу са онима који нису развили гојазност пре 60. године.
Почетак гојазности је дефинисан као први пут када је индекс телесне масе особе, мера заснована на тежини и висини (кг/м²), достигао 30 или више.
- Једно могуће објашњење зашто су људи са раним почетком гојазности изложени већем ризику је њихов дужи период изложености биолошким ефектима прекомерне тежине - каже Хујен Ле, докторант на Универзитету у Лунду и први аутор студије.
Јаки подаци и поуздана мерења
Кључна снага студије је коришћење поновљених мерења тежине за сваког учесника, што омогућава истраживачима да прате промене током деценија. Многе претходне студије се ослањају на то да се људи сећају своје претходне тежине, што може бити мање тачно.
- Већину мерења тежине у овој студији је, уместо тога, извршило особље, на пример у здравственим установама. Преовлађивање објективно измерених тежина у нашој студији доприноси поузданијим и робуснијим резултатима - каже Тања Стокс.
Повећање ризика на нивоу популације може бити тешко протумачити. На пример, повећање ризика од 70 процената значи да ако 10 од 1.000 људи у референтној групи умре током одређеног периода, око 17 од 1.000 би умрло међу онима са раном гојазношћу.
- Али не би требало превише да се оптерећујемо тачним бројкама ризика. Оне су ретко потпуно тачне, јер на њих утичу, на пример, фактори узети у обзир у студији и тачност са којом су мерени и фактори ризика и исходи. Међутим, важно је препознати обрасце, а ова студија шаље важну поруку доносиоцима одлука и политичарима у вези са важношћу спречавања гојазности - каже Тања Стокс.
Многи истраживачи описују данашње окружење као друштво које изазива гојазност, где окружење отежава здраве изборе и подстиче гојење.
На креаторима политике је да спроведу мере за које знамо да су ефикасне у борби против гојазности. Ова студија пружа додатне доказе да такве мере вероватно имају позитиван утицај на здравље људи.
(Блиц)
