Повремено прескакање доручка није нужно штетно али време оброка усклађено са природним ритмом може да подржи стабилнију енергију и метаболизам.
Насупрот томе, када одређене групе људи прескоче доручак то може да утиче на шећер у крви и регулацију инсулина на начине који би могли да допринесу и краткорочним и дугорочним метаболичким променама.
Прескакање доручка може утицати на регулацију шећера у крви, посебно код људи са метаболичким проблемима, због чега неки људи доживљавају веће скокове глукозе и повећану глад у току дана.
Последице прескакања доручка
Тело мора више да ради на регулисању шећера у крви
Доручак значи прекид поста. Када се прескочи, продужава се ноћни пост и одлаже прво ослобађање инсулина у телу тог дана.
Да би се спречио пренизак пад нивоа шећера у крви, панкреас ослобађа хормон глукагон, а који говори јетри да ослободи ускладиштену глукозу.
- Када људи редовно прескачу доручак, шећер у крви обично остаје у нормалном опсегу, али тело се више труди да га одржи - каже др Река Кумар, лекарка специјализована за ендокринологију и метаболизам за часопис Хеалтх.
Дуже време без јела повећава и нивое неестерификованих масних киселина (НЕФА) у циркулацији.
- Временом, виши нивои НЕФА могу допринети инсулинској резистенцији, што значи да ваше ћелије не реагују добро на инсулин - рекла је за исти часопис Кели Кандела, магистар наука, регистровани дијететичар специјализован за метаболичко и цревно здравље и директорка нутриционистичког коучинга.
Мозак не добија гориво које му је потребно
Др Кандела додаје да мозак ради на глукозу, а без ње, неки људи могу искусити маглу у мозгу, раздражљивост, проблеме са концентрацијом или чак главобоље ако предуго не једу.
Када се прескочи доручак, тело може почети да производи кетоне који сагоревају масти за гориво уместо глукозе.
- Али, кетони такође могу допринети том осећају магле - рекла је др Џилијан Годард, сертификовани ендокринолог и ванредни доцент на Медицинском факултету Гросман Универзитета у Њујорку.
Ниво шећера у крви може да скочи у току дана
Истраживања су показала да прескакање доручка може довести до већег него нормалног пораста шећера у крви након што се једе касније током дана.
- Када се коначно руча, тело може имати потешкоћа да ефикасно управља глукозом. Истраживања показују да чак и након што једном прескоче доручак, здраве особе могу искусити пораст шећера у крви до 40 до 50 одсто већи након ручка у поређењу са временом када су доручковале - објаснила је др Кандела.
Једе се више у току дана и гоји
Људи који прескачу доручак осећају се гладније током дана. Код неких то може довести до повећаног уноса калорија, што би временом могло допринети повећању телесне тежине.
- Први оброк након дугог поста обично изазива већи скок шећера у крви и већи инсулински одговор, што такође може изазвати глад и жељу за храном - каже др Кумар.
Ремећење природног сата тела
Обично мислимо да циркадијални ритмови контролишу сан, али они такође утичу на шећер у крви.
- Нивои глукозе на гладно су највиши ујутру и опадају током дана, достижући најниже нивое до средине поподнева - објашњава Годард.
Кандела додаје да метаболизам прати сличан образац:
- Тело је обично осетљивије на инсулин раније током дана, што значи да може ефикасније да обрађује глукозу. Прескакање доручка може деловати против тог урођеног времена. Доручак, или први оброк у дану, може бити моћно средство за стабилност шећера у крви и опште метаболичко здравље. Чак и ако практикујете повремени пост, усклађивање вашег временског оквира са природним ритмовима вашег тела може максимизирати користи, а истовремено минимизирати стрес на систем - рекла је Кандела.
Прескакање доручка погађа неке људе више
Особе са метаболичким проблемима, као што су синдром полицистичних јајника, предијабетес или дијабетес типа 2, могу да имају веће флуктуације шећера у крви када прескоче доручак.
- Код ових особа, одложени или већи скокови глукозе касније током дана могу допринети вишим просечним нивоима шећера у крви током времена. За људе са метаболичким поремећајима генерално препоручујем доручак доследно у исто време сваког дана. Докази показују да јутарњи оброк помаже у припреми инсулинског одговора, стабилизује глукозу током целог дана и смањује скокове након оброка - објашњава др Кандела.
Улогу у свему овоме могу да имају и хормонске промене.
- Код жена које се носе са перименопаузом или синдромом полицистичних јајника, ови ефекти могу бити израженији. Естроген утиче на осетљивост на инсулин, тако да како нивои варирају или опадају, тело постаје реактивније на обрасце глукозе и кортизола - каже др Кумар.
За ситост и стабилан ниво шећера у крви, стручњаци препоручују да доручак буде уравнотежен, и да садржи:
- Протеине - за побољшање осећаја ситости, подршку инсулинском одговору и смањење осцилација глукозе. Треба уносити око 25 грама.
- Здраве масти - помажу у успоравању пражњења желуца и ублажавају скокове глукозе.
- Растворљива влакна - попут интегралних житарица, пасуља, крушака, јабука, бобичастог воћа, шпаргле и коренастог поврћа, побољшавају осетљивост на инсулин и успоравају апсорпцију угљених хидрата
- Угљене хидрате - са ниским до умереним гликемијским индексом, попут махунарки, бобичастог воћа и интегралних житарица, у умереним порцијама.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО
