Еминентни стручњак, нефролог, проф. др Нада Димковић, открива разлоге због којих смо склони честим инфекцијама мокраћне бешике, као и начине како да себи олакшамо живот и спречимо њихово упорно понављање
По чему се разликују жене које често имају уринарне инфекције, у односу на оне које их никада нису имале? Еминентни стручњак, нефролог, проф. др Нада Димковић, открива разлоге због којих смо склони честим инфекцијама мокраћне бешике, као и начине како да себи олакшамо живот и спречимо њихово упорно понављање.
Инфекције мокраћних путева су најчешће бактеријске инфекције које захтевају примену антибиотика. Чешће се јављају код жена невезано за године, материјално стање или ниво образовања. Кратак мокраћни канал и близина аналног отвора код жена омогућава брже и лакше продирање бактерија у мокраћну бешику. Процењује се да око 60% жена током живота има барем једну епизоду инфекције мокраћних путева, као и да 25 - 40% тих жена након одређеног периода поново добије уринарну инфекцију. Инфекције се најчешће јављају код жена у доба полне зрелост што се може повезати са сексуалном активношћу, али и у менопаузи због смањеног нивоа женског полног хормона естрогена услед чега је слузокожа мокраћних канала и вагине склонија инфекцијама. Код мушкараца, ове инфекције се ређе догађају у младости, а чешће у каснијој животној доби услед раста простате или примене мокраћног катетера.
Тегобе које указују на уринарну инфекцију су веома типичне: бол (често јак), печење при мокрењу, учестало мокрење, осећај недовољне испражњености бешике, мутна мокраћа често и са траговима крви, непријатан мирис. Једноставан преглед мокраће открива бела и црвена крвна зрнца и бактерије у мокраћи, а уринокултура је важна за понављане инфекције, јер указује о којој се бактерији ради и који лек је за њу погодан.
Најчешће инфекције су у пределу доњих мокраћних путева тј. бешике, а много ређе инфекције горњих путева - у пределу бубрега. Инфекције се могу јавити ‘самостално’ или могу настати као компликација неких болести као што су камен, цисте, увећана простата, сужење мокраћних канала после зрачења у пределу стомака, тумора… Инфекције су чешће код оболелих од дијабетеса и од системских болести (лупус). Зато је важно да се пре сваког лечења, поготову код понављаних инфекција, особа јави лекару који ће спровести испитивање и искључити све друге узроке који узрокују инфекције мокраћних путева.
Због чега неке жене често имају уринарне инфекције, а неке их никада нису имале?
Немали број жена пати од понављаних инфекција уринарног тракта. Оне имају по три епизоде инфекције годишње, а некад и чешће. Иако углавном немају озбиљне последице по здравље и функцију бубрега, понављане инфекције ремете квалитет живота и радну способност. Те жене се не разликују од других које никада нису имале уринарне инфекције, сем што су рођењем добиле неке карактеристике које их сврставају у ризичну групу. Наиме, слузокожа њиховог уринарног система поседује посебне рецепторе преко којих се Ешерихија лако закачи и ту размножава. У нормалним условима, Ешерихија је, као и друге цревне бактерије, увек присутна у околини. Жене које немају ове рецепторе нису добри домаћини за њу, али се код жена са овим специфичним рецепторима ешерихија качи за слузокожу и задржава у уринарном систему, па се због тога и тегобе код њих чешће јављају. Веома често, инфекција је присутна и у вагиналној слузокожи из истих разлога. Стога лекар увек треба да, поред уринокултуре, провери и цервикални и вагинални брис јер гинеколошка инфекција, ако се не лечи истовремено када и уринарна, може послужити као подлога за развој поновне инфекције.
Жене са понављаним инфекцијама су често депресивне и губе наду да ће им икада бити боље, имају осећај да су криве за своје стање, обилазе лекаре и склоне су да се самостално лече узимајући све препарате за које су чуле од нестручних лица. Жале се да им је поремећен и породични живот, јер и укућанима сметају њихове сталне жалбе и тегобе. Честа употреба антибиотика код њих доводи до поремећаја рада желуца и црева, настанка колитиса али и развоја бактеријске резистенције. Тако се затвара зачарани круг: све више антибиотика, све чешћа бактеријска резистенција, све чешће инфекције мокраћних путева.
Лечење - када се уринарна инфекција јави први пут, код неких жена ће за лечење бити довољни биљни препарати, а код неких се лечење спроводи уз краткотрајну терапију (и без уринокултуре) са уобичајеним избором антибиотика који делују на Ешерихију, најчешћег изазивача инфекције. Међутим, код понављаних инфекција, стратегија се мења и најпожељније је да лечење води нефролог који има искуство у тој области.
Увек се саветује превенција: ношење адекватног и комотног веша и гардеробе, пажљива хигијена у тоалету, узимање довољне количине течности поготову после сексулалног односа, избегавање јако зачињене, киселе и љуте хране. Све то помаже у смањењу учесталости инфекција или чак у елиминацији истих. Треба знати да је потпуна елиминација инфекције тешка, јер се ради о женама које имају здраву, али специфичну слузокожу која има рецепторе за поједине бактеријске врсте и погодује насељавају бактерија. Стога су биљни препарати попут Натуроплеxа ® од велике користи - испирају слузокожу, ометају бактерије да се ‘закаче’ на рецепторе слузокоже и потпомажу антибиотицима у зацељењу инфекције. Оно што је најважније, употреба биљних препарата не оставља негативне последице по здравље. Лекар ће свакако пратити делотворност и прописати шта је у конкретном случају најкорисније.
Натуроплеx ® је доказано ефикасна помоћ код уринарних инфекција. Делује против Ешерихије Коли и осталих бактерија, изазивача уринарних инфекција на начин да омета њихово везивање за слузокожу уринарног тракта. Појачаним измокравањем течности Натуроплеx ® испира мокраћне канале, чиме уклања Ешерихију са слузокоже и помаже да се инфекција не понавља. Овај биљни препарат делује већ од 1. дана примене - истиче нефролог проф. Др Нада Димковић.
Колико је важна превенција, говори и податак да развој бактеријске резистенције иако озбиљан проблем, није и једини. Наиме, Агенција за лекове и медицинска средства Републике Србије издала је обавештење лекарима у вези примене антибиотика и лекова који се иначе најчешће користе за лечење уринарних инфекција. Пратећи директиву Европске агенције за лекове, неки лекови (на бази пипемидинске киселине) су повучени са тржишта, док се најчешћи антибиотици (хинолони) саветују са посебним опрезом због озбиљних компликација на мишићно-коштаном и нервном систему. Тако лечење постаје још деликатније и захтева опрез и искуство стручних лица.
Показано је да жене које су оптерећене и склоне стресу имају чешће инфекције. Стога је организација живота и елиминација стреса веома битна ставка у превенцији инфекција.
Јако је важно поверење у свог лекара и искрен однос: пратити његов савет и заједничким трудом инфекције постају ређе, а живот постаје поново садржајан и леп.
