Љубавна прича краља Харалда и краљице Соње заслужује да се нађе на филмском платну – девет година борили су се са двором, владом и свима који су се противили том браку
Норвешка је у жалости – преминуо је вољени краљ Харалд В, који је више од три и по деценије провео на престолу лепе нордијске земље. Претходних дана јавност је била веома забринута за његово здравље, с обзиром на то да је дуго био болестан и да је претходних неколико дана провео у болници. У тренутку смрти је, са својих 89 година, био и најстарији монарх у Европи.
О могућности абдикације није ни размишљао - своју краљевску заклетву сматрао је доживотном обавезом. Последње године његовог живота обележили су чести здравствени проблеми, а јавност се највише уплашила 2024, када је, током боравка у Малезији, зарадио инфекцију. Иако норвешки двор потресају озбиљне кризе, посебно у вези са принцезом Мете Марит и њеним сином који је тренутно у затвору, краљ Харалд В успевао је да задржи присебност и одлучност.
Уосталом, нација га је волела и дубоко поштовала, јер је био скроман без обзира на титуле, плаву крв и богатство којим круна располаже. Звали су га "народни краљ", а историјске реформе и потези који су обележили његову владавину донели су скандинавској монархији просперитет и уважавање. Чак и када се палата у Ослу суочила са највећим изазовима, нашашви се на жестоком удару после објављивања Епстајнових фајлова, наклоност према самом Харалду ни на тренутак није ослабила.
После Другог светског рата, који је породица провела у егзилу, вратио се у Норвешку и наставио образовање, поставши први члан двора који је похађао државну школу, као и остали грађани. Да је другачији од осталих владара показао је и када је, упркос строгим правилима, традицији и противљени свих, пред олтар одвео жену коју воли, а не неку коју би му, као престолонаследнику, други одабрали.
Почетком шездесетих, по завршетку универзитета и војне академије, упутио се на Оксфорд, како би студирао историју, економију и политику. Отпилике у то време пронашао је и љубав свог живота.
На журци код пријатеља, давне 1959. године, на први поглед се заљубио у лепу Соњу Харалдсен. Студирала је енглески, француски и историју уметности у Ослу, а у Швајцарској је стекла диплому кројачице у жељи да крене стопама свог оца. Девојка за пример, али – "обична" грађанка. Као таква, није била "добра прилика" да би постала супруга будућег краља.
Када ју је Харалд представио родитељима, били су одушевљени и одмах су је позвали у палату на ручак. Међутим, чим је сазнао да је Соња његова девојка, а не другарица, краљ Олав наредио му је да везу што пре оконча. Наводно, монарх се плашио да би његов једини син могао да абдицира и одрекне се престола због љубави, као што је учинио несуђени британски краљ Едвард како би се оженио Волис Симпсон.
Наредба није била довољна. У августу 1964, након бројних трачева којима су се забављали европски медији, палата је издала саопштење да се престолонаследник неће оженити грађанком. Браку су се противили и политичари, а премијер је чак упозорио младог принца да би таква заједница "могла да изазове уставну кризу", пише Глоссy.
Притиснути са свих страна, Харалд и Соња више пута су раскидали. Ипак, нису могли ни да живе једно без другог. Схвативши да нема другог избора и да двор неће попустити, принц је рекао краљу да ће остати сам до краја живота уколико му не допусти да се ожени Соњом. Ултиматум је изазвао тензије и на двору и у парламенту.
Како је време пролазило, тако је строги Олав полако попуштао. На крају је позвао Соњу да им се придружи на породичној јахти, где су она и Харлад заједно прославили рођендане. Обоје су тада имали 30. Да ли је било прекасно за брак према тадашњим схватањима? Без обзира на све, нсу одсутајали једно од другог. Стрпљиво су чекали своју прилику. И дочекали је. Љубав на крају увек побеђује.
После девет година неизвесности, краљ Олав дао је благослов сину да запроси Соњу. Премијер је, с друге стране, изјавио да "влада неће подржати брак, али му се неће ни противити".
Судбоносно "да" изговорили су 29. августа 1968. у катедрали у Ослу, пред око 850 званица. Соња, која је тог дана постала принцеза, носила је венчаницу у стилу шездесетих, али су сви приметили да није имала тијару. Њен супруг се, у складу са традицијом оженио у униформи. Краљ је, показавши подршку сину и снаји, допратио младу до олтара јер је њен отац преминуо девет година раније.
У срећном браку добили су сина, принца Хакона који је управо постао краљ Норвешке, и принцезу Марту. А како живот пише романе, или у овом случају бајке, краљ Харалд В преминуо је само дан пре него што би са вољеном супругом прославио 58 година брака.
(Глоссy/Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
