Све су чешћи разводи након педесетих, али и уласци у нове везе након тога. Ево шта на ту тему имају да нам кажу истраживања – шта се дешава код мушкараца, а шта код жена?
Иако се брак традиционално повезује с младим паровима који су на почетку заједничког животног пута, демографске промене доносе нову слику. Људи живе дуже, а прекиди дугогодишњих веза у педесетима, такозвани "седи разводи", све су чешћи. Зато се поставља питање могу ли нове везе у каснијој животној доби успети и који су предуслови за то, пише Псyцхологy Тодаy.
Нове везе у бројкама
Истраживање које су 2025. спровели Сузан Браун и њене колеге са Универзитета Боwлинг Греен показује да не расте само број развода након 50. године, него и број особа које се након тога одлучују за нову везу. Подаци говоре да нови романтични однос започиње 37 посто мушкараца и 22 посто жена. Притом је заједнички живот знатно чешћи од формалног брака, јер многи сматрају да им званични документ у тој фази живота није потребан.
Постоје и приметне разлике између полова. Мушкарци који улазе у нову везу обично иза себе имају дужи претходни брак него жене. Такође, мушкарци који су се женили више пута склонији су томе да поново траже партнерку. Генерално, хетеросексуални мушкарци имају већи избор, јер је у старијој доби број жена већи због краћег просечног животног века мушкараца.
На одлуку утичу и други фактори. Старије жене често су мање заинтересоване за нове везе због традиционалне поделе улога коју брак, а донекле и заједнички живот, намећу. Оне чешће преузимају кућне послове и бригу о партнеру у замену за његову финансијску сигурност. Тај образац се мења одласком у пензију, када се приходи мушкараца смањују, а потреба за негом расте.
С друге стране, старији мушкарци ређе желе да се обавежу жени која већ има обавезе старатељства, на пример према својим родитељима. У ту једначину улазе и деца; ако је мушкарац близак са својом децом, она могу да преузму део бриге када је то потребно.
Психологија новог почетка
Како би анализирали процес проналаска новог партнера, научници су користили податке из обимне Студије о здрављу и пензији. Идентификовали су 171 мушкарца и 78 жена који су након развода ушли у нову везу. Од тога се 56 посто жена одлучило на нови брак, у поређењу с 40 посто мушкараца. Кључно питање било је шта разликује оне који су се поново венчали од оних који су само започели заједнички живот.
Истраживачки тим у обзир је узео низ фактора, укључујући образовање, запослење, имовину, здравље, друштвене контакте и "брачну историју" - трајање претходног брака, време протекло од развода и доб у тренутку прекида. Уз имовинско стање, управо се брачна историја показала као пресудан фактор.
Особе које су се званично развеле чешће су тражиле нове партнере од оних које су се само растале. Аутори студије наводе да то потврђује тезу како "ранији догађаји и искуства имају трајне последице на касније животне прелазе". Чини се да се људи при тој одлуци више воде срцем него разумом, јер други фактори, попут постојања деце или унука, нису имали значајан утицај, нарочито код жена.
Динамику таквих веза истражила је студија Чаје Корен са Универзитета у Хаифи из 2022. године. У њој су учествовали и удовци те удовице, а кроз дубинске интервјуе с 38 парова у доби од 66 до 92 године анализирале су се компоненте љубави у каснијој доби. Учесници су љубав описали као стање у којем се "осећају добро", а поделили су је на пријатну, родитељску и братску.
Као и у другим везама, постојале су фазе заљубљености и смиривања осећања, али уз задржавање бриге за партнера. Кључан налаз био је да своју љубав описују као искључиву. Та се искључивост одржава кроз преданост, која укључује приврженост и страст, иако је код ових парова саосећање било израженије од страсти.
(Индеx.хр)
БОНУС ВИДЕО
