Владета Јеротић сматрао је да је истина од које многи беже у томе што Бог од човека тражи само једно, те да нам без тога нема ни спасења
Био је признати и награђивани лекар, неуропсихијатар и психотерапеут, али и књижевник, теолог, свестрани ерудита и академик Српске академије наука и уметности.
Владета Јеротић, један од најзначајнијих српских интелектуалаца 20. и почетка 21. века, оставио је за собом дубок и трајан траг у култури, науци и духовном животу, његова размишљања о човеку, Богу, вери и смислу живота остала су снажно присутна кроз више од 30 књига које је објавио.
Иако се бавио различитим областима, многи памте Владету Јеротића управо по његовим промишљањима о хришћанству, вери и унутрашњем животу човека. Његове речи често су биле усмерене ка савести и самопреиспитивању, нарочито када је говорио о односу савременог човека према Богу.
Говорећи о атеистима, Богу и кајању, Јеротић је својевремено записао мисао која и данас изазива снажне реакције: "Све ми се више чини да сви атеисти, па и агностичари са првенствено материјалистичким погледом на свет, не желе да препознају своје грехе, или, и када их препознају не желе да се покају."
У тим речима огледа се суштина његове духовне поруке. Академик Јеротић је сматрао да се човек не може приближити Богу без искреног увида у сопствену слабост и грешност, наглашавајући да тај увид није потребан Богу, већ самом човеку.
"Он једино од нас очекује љубав као слободан људски одговор на непојмљиву и безграничну Божју љубав. А до љубави не можемо никад доћи док смо горди, моћни, властољубиви и славољубиви, себични и довољни сами себи", записао је Јеротић.
Његове речи звуче као својеврсно духовно завештање – позив на понизност, самоспознају и унутрашњу промену, које је Владета Јеротић сматрао темељом сваког истинског људског и духовног раста.
(Жена Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
