Маме и тате, опустите се – постоји бољи начин да добијете пажњу без хистерије и бескрајних понављања.
Психијатар др Су Варма, чланица Америчког психијатријског друштва, дели четири практична трика која функционишу чак и са тинејџерима. Прича из стварног живота: док је причала са својим синовима, оба у средњој школи, о томе колико је важно послушати први пут када тражи нешто, старији син је само подигао поглед са телефона и рекао: “Мама, смири се, није хитно.” Њена реакција? “Прво, нисам твој пријатељ.” И ту настаје класична ситуација: мама тражи, деца игноришу, мама понавља пет пута, деца и даље не реагују, а мама на крају виче. Звучи познато, зар не?
1. Техника “причам о ситуацији”
Уместо “Никад не стављаш тањире у судоперу”, реците: “Када сам те замолила да поспремиш сто, а ти си отишао у своју собу, осећала сам се игнорисано.” Фокус је на понашању, не на детету, а порука је јасна и без осећаја кривице.
2. Техника “почнимо с позитивним”
Започните са комплиментом, наведите шта треба да се промени и завршите са охрабрењем: “Свиђа ми се колико трудиш око школских обавеза. Ако мало боље организујеш време, биће још боље. Свака част, настави тако!” Ова равнотежа између похвале и корекције даје детету осећај способности, а не казне.
3. Техника “причам као тинејџер”
Убаците хумор и “вибрацију” свог детета: “Данас вајб баш не вајбује децо. Враћам се кад се вајб врати.” Реакција? “Мама, кринџ!” Али ефект? Слушају вас, атмосфера је опуштенија и можда чак поспреме собу.
4. Техника “дајте им глас у правилима”
Када деца учествују у прављењу правила и распореда, осећају да имају глас, а не да само извршавају команде. Уче шта значи одговорност, а не пука послушност.
На крају, ове мале промене начина комуникације граде везу са децом. Није циљ имати савршену децу, циљ је имати праву повезаност. Кад све друго закаже, баците једноставно “данас сам у офф моду” и гледајте како деца ипак дигну главе с осмехом или барем са чуђењем.
(Женски магазин)
БОНУС ВИДЕО
