· · Коментара: 0
генетика

На кога ће ДЕТЕ више личити, маму или тату? Научници објашњавају шта утиче на то

Сада је и наука покушала да да одговор, објашњавајући чији су гени јачи у наслеђивању, мајке или оца.

1604410904_Depositphotos_136997842_s-2019.jpg
Фото: Депосит

На кога деца више личе, маму или тату, често је питање које постављају не само родитељи или баке и деке, већ и рођаци, пријатељи, познаници.

Када је у питању наслеђивање гена, али и чији гени имају више утицаја на изглед детета, родитељи сматрају да однос није пола-пола гена оца и мајке. На пример, већина људи зна да гене носе ланци ДНК, који су састављени од 23 хромозома у облику слова икс или ипсилон. Они су спаковани унутар ћелијског једра и ДНК коју садрже долази једнако од оба родитеља. Али, ћелија садржи још један хромозом, који се крије унутар митохондрије.

Митохондрија, или „батерија“ ћелије, производи енергију за ћелију и игра важну улогу у старењу или неким другим карактеристикама организма, утврдили су научници. Митохондрија има сопствени скуп ДНК који наслеђујемо само од мајке.

Фото: Пиxабаy

- То је јасан доказ да смо сличнији мајци него оцу - каже Марика Хараламбос, генетичар са Краљевог колеџа у Лондону.

Прочитајте још: Понашање које указује да ваше ДЕТЕ не добија довољно ПАЖЊЕ: Пружите му више

Поједине студије сугеришу да митохондријална ДНК има важну улогу код људске физичке издржљивости. Тако су, на пример, шпански и израелски научници испитивали један митохондријални ген, који је повезан са тиме колико кисеоника можемо да користимо током вежбања.

Њихова студија показала је да је ген који је повезан са слабијом физичком кондицијом мање присутан код најбољих бициклиста или атлетичара него код већине становништва.

Нека истраживања тврде да су очеви у предности када је наслеђивање изгледа деце у питању.

Међутим, уместо да се поставља питање који родитељ „прилаже“ више гена, може се поставити чији гени су утицајнији.

Већина разлика у изгледу не зависи само од гена, већ од серије хемијских „прекидача“ који се налазе на врху наше ДНК и говори нашем телу који део гена да чита и преводи, а који да игнорише, каже Хараламбос.

- Постоји цео један ниво генетских варијација између људи који нису само секвенце гена - каже она.

У феномену познатом као „утискивање“, ти прекидачи у потпуности искључују поједине гене, али само кад долазе од одређеног родитеља и ти обрасци остају и код наредних генерација.

Већина истраживања тврди да у нашем телу постоји између 100 и 200 таквих гена, али поједине студије наводе и да их има више. Такви гени нарочито су важни у мозгу и плаценти.

Научници се, међутим, не слажу да ли овакве гене више наслеђујемо од мајке или оца.

Прочитајте још: Зашто ДЕЦА тако радо граде ШАТОРЕ и ПЕЋИНЕ и зашто толико желе да имају СВОЈ МАЛИ СВЕТ

Фото: Депосит

- Истраживања углавном показују да их је једнак број. У особинама за које су одговорни ови гени, личићете више на мајку или оца. Међутим, како „утискивање“ утиче на релативно мали број гена, и како је њихов број балансиран у односу мајка-отац, тај феномен неће одредити на ког родитеља ћете више личити - каже Ендрју Ворд, генетичар са Универзитета Бат у Енглеској.

Међутим, поједина лабораторијска истраживања тврде да су очеви у предности када је наслеђивање изгледа деце у питању. Тако је истраживање из 2008. које су спровели научници са америчких универзитета Корнел и Сент Луис, показало да мајчини гени имају 1,5 пута више шансе да буду игнорисани него очеви.

Сличне резултате научници са Универзитета Северна Каролина добили су седам година касније, уз то да су очеви гени били активнији у мозгу, а мајчини у плаценти. Међутим, и једно и друго истраживање до ових сазнања дошло је на основу опита на мишевима, док они на људима још нису рађени.

Али, научници тврде да чак иако су очеви или мајчини гени активнији, то не значи да ћете више личити на њих.

Прочитајте још: ЕМПАТИЈА КАО ШКОЛСКИ ПРЕДМЕТ? Да ли би требало и у СРБИЈИ да се уведе? ДАНЦИ знају одговор!

- Може да се деси да су неки гени, који су код родитеља били игнорисани, код деце буду активни. Може се рећи да имамо генетску слику захваљујући нашим родитељима, али је веома компликовано рећи да је она слична њиховој генетској слици - каже Едвард Чуонг, генетски биолог са Универзитета Колорадо.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.