Откривамо вам 14 особина одраслих које доказују да су били запостављени у детињству.
Игнорисање детета може се догодити на неколико начина, објашњава др Роберт Кајлер, клинички психолог и главни клинички службеник у компанији Фриспира.
У првом сценарију дете осећа да је неко други (на пример брат или сестра) фаворизован, док је оно запостављено. У другом, родитељи су превише заокупљени сопственим својим проблемима, па деца стичу утисак да нису важна, и да су гурнута су у руке бака, дека, интерната или добијају скупе поклоне уместо правог повезивања и пажње.
Без обзира на околности, последице су стварне.
"Ако се то не препозна и не заустави, овакво стање хроничног стреса може дугорочно нарушити здравље, доприносећи анксиозности, аутоимуним обољењима, упалама па чак и болестима срца, посебно када нервни систем никада не добија сигнал да је безбедно успорити", рекла је терапеуткиња за трауме Амелија Кели. Фото: Схутерстоцк
"Ако се то не препозна и не заустави, овакво стање хроничног стреса може дугорочно нарушити здравље, доприносећи анксиозности, аутоимуним обољењима, упалама па чак и болестима срца, посебно када нервни систем никада не добија сигнал да је безбедно успорити", рекла је терапеуткиња за трауме Амелија Кели.
Како онда да препознате да ли сте можда били игнорисани као дете или како вас то данас обликује? У наставку три психолога деле најчешће особине које такви људи имају, као и савете како да крену путем исцељења.
14 уобичајених особина људи који су били игнорисани у детињству
1. Претерана повученост и несигурност
"Другим речима, понашање као да сте углавном невидљиви и неважни другима", каже др Кајлер. То може изгледати као тишина, ниско самопоуздање и уверење да се ништа не мења чак и ако се огласите.
2. Неодлучност
Ако вам је тешко да донесете одлуке и увек тражите туђе мишљење, то је чест знак. "Када су ваше идеје стално одбациване као детету, одрастате уверења да су ваше одлуке увек погрешне", објашњава др Хелен Мекибен.
3. Преиспитивање сопствених одлука
Чак и када донесете одлуку, можете је сумњичити и осећати да нисте послушали унутрашњи глас.
4. Тежња да свима удовољите
Људи склони угађању другима често осећају да њихове потребе нису важне. То води у односе у којима други не поштују њихово време или их искоришћавају. Такође, угађање може бити начин да се осете сигурнима и важнима.
5. Тешкоће у постављању граница
"Особа може веровати да нема право да сама одлучује и да мора прихватити све што други желе, чак и ако то штети", каже др Кајлер.
6. Привлачење партнера који игноришу, контролишу или искоришћавају
Ниско самопоуздање лако доводи до токсичних односа. Људи то несвесно препознају и користе.
7. Критички унутрашњи глас
Унутрашњи глас често понавља реченице које су деца слушала када су била игнорисана: "То неће успети", "Ниси важан", "Не осећаш то стварно."
8. Претерана осетљивост на критике
Особе са овим искуством чешће мисле да их други осуђују. Свака примедба може изгледати као напад и изазвати анксиозност, повлачење или бес.
9. Страх од рањивости
Пошто отварање у детињству није донело сигурност, као одрасли често избегавају рањивост да не би били поново повређени.
10. Опсесивна потреба за постигнућима
Успех постаје начин да се осећају вреднима и примећени. Богатство, статус и признања постају маска иза које крију бол из детињства.
11. Свесно укључивање других
Негативно искуство из детињства понекад ствара већу емпатију. Неки људи постају брижнији и свесно се труде да својој деци пруже оно што њима недостајало.
12. Претерана самосталност
"Поверење другима делује ризично, па ове особе често све раде саме, чак и када су преоптерећене", каже др Кели.
13. Тешкоће у примању љубави и пажње
Ако нису навикли да буду вољени, као одрасли им је тешко да приме и разумеју туђу бригу – може деловати страно и непријатно.
14. Појава нарцисоидних црта
Ове особине нису исто што и поремећај личности, већ начин самоодбране. Усмеравање на себе постаје стратегија да се добије пажња и потврда које су недостајале у детињству.
Препоруке стручњака за исцељење
Наде и промене постоје.
Др Кајлер саветује да обратите пажњу на обрасце понашања који се стално понављају и штете вашим односима или осећају сопствене вредности. Свест о проблему и психолошко саветовање могу донети олакшање.
Др Мекибен предлаже метод "ДРОП" за превазилажење ниског самопоуздања:
- Препознајте физичке сигнале после окидача (убрзан пулс, стиснуте вилице…).
- Зауставите мисли и вратите тело у неутрално стање.
- Ослушкујте шта вам мозак поручује и повежите то са претходним искуствима.
- Не преиспитујте добијене увиде – вежбом постаје лакше.
Др Кели наглашава да нисте сломљени нити криви, те особине су биле механизми преживљавања. Исцељење почиње препознавањем образаца без осуде. Рад на унутрашњем детету, поправљање стилова везивања и регулација нервног система могу бити део терапије.
На крају, изградња здравих односа, иако застрашујућа, доноси највећу исцељујућу моћ.
"Заслужујете односе у којима сте виђени, вредновани и сигурни да будете своји", каже др Кели. "Не морате заувек остати у режиму преживљавања."
(Стил)
