Када размишљамо о генетици, најчешће говоримо о томе колико ДНК дете наслеђује од родитеља. Међутим, занимљиво је и питање колико генетског материјала деле дете и његова тетка, односно сестра једног од родитеља.
Иако веза није тако директна као између родитеља и детета, генетика показује да тетка и сестричина или сестрић у просеку деле око 25 одсто ДНК.
То ипак не значи да ће код сваке породице проценат бити потпуно исти. Разлог се крије у начину на који се ДНК преноси са једне генерације на другу, кроз својеврсно генетско „мешање“ које је делимично насумично.
Како родитељи преносе гене деци?
Да бисмо разумели везу између тетке и детета, прво треба знати како функционише наслеђивање. Свако дете добија половину своје ДНК од мајке и половину од оца. За сваки ген дете добија по једну варијанту, односно алел, од сваког родитеља.
Родитељи, међутим, не прослеђују деци увек исте делове своје ДНК. Током стварања јајних ћелија и сперматозоида долази до комбиновања и насумичног распоређивања генетског материјала. Зато браћа и сестре, иако имају исте родитеље, нису генетски потпуно идентични.
У просеку, браћа и сестре деле око 50 одсто ДНК, али конкретан проценат може бити нешто виши или нижи. Све зависи од тога које су делове генетског материјала наследили од мајке и оца.
А колико ДНК дете дели са тетком?
Тетка је сестра једног од родитеља. Ако говоримо о тетки са очеве стране, дете половину ДНК добија од оца, а управо је отац део своје ДНК наследио од заједничких родитеља са својом сестром.
Због тога постоји генетска веза између тетке и њеног сестрића или сестричине. У просеку деле око 25 одсто ДНК.
Ипак, то није фиксан број. Генетско наслеђивање је сложен процес и сваки пут се одвија кроз другачију комбинацију. Отац је од својих родитеља наследио одређене делове ДНК, а затим својој деци прослеђује само део тог материјала. Због тога дете може наследити неке гене који су заједнички са тетком, док друге неће.
Другим речима, чињеница да су тетка и њен брат или сестра у просеку генетски повезани око 50 одсто не значи да ће дете аутоматски добити тачно половину онога што је његов родитељ наследио од својих родитеља.
Зашто су нека деца веома слична тетки?
Управо због овог насумичног комбиновања гена, дете понекад може веома да личи на тетку – по боји очију, облику носа, цртама лица, висини или другим особинама.
То не значи да је дете „наследило теткин изглед“ директно. Генетски материјал се преноси кроз генерације, па се одређене варијанте гена које постоје у породици могу поново појавити код детета.
Зато се понекад догоди да дете физички више подсећа на тетку него на родитеља. У томе нема ничег необичног – особине које су постојале код баке, деке, тетке или других рођака могу се појавити код наредних генерација.
Генетика је попут великог породичног мозаика
Најлакше је замислити ДНК као огроман мозаик. Родитељи имају своје комбинације генетских „делова“, а када добију дете, оно не добија идентичну копију њиховог мозаика. Уместо тога, добија нову комбинацију делова од оба родитеља.
Због тога се чланови исте породице могу међусобно разликовати, али истовремено имати одређене заједничке особине.
Веза између тетке и сестрића или сестричине управо је последица тог заједничког порекла. Они деле део ДНК преко заједничких предака – најчешће преко баке и деке са те стране породице.
Важно је, међутим, нагласити да се проценат заједничке ДНК разликује од особе до особе. Просечних 25 одсто представља очекивану вредност за однос тетке и сестрића или сестричине, а не правило које мора бити потпуно исто код сваког појединца.
Зато генетика породице уме да буде толико занимљива: дете у себи носи комбинацију особина и генетских варијанти које потичу од више генерација предака, па се неке породичне карактеристике могу појавити тамо где их најмање очекујемо.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
