Када коришћење телефоне почне да нарушава расположење, потискује стварна искуства или омета односе, то је показатељ да су навике прешле у нездраво подручје
Мобилни телефонии дигитални уређаји кључан су део свакодневице; на њима су нам банковне картице, возни редови и комуникациони канали. Ипак, када њихово коришћење почне да нарушава расположење, потискује стварна искуства или омета односе уживо, то је показатељ да су навике прешле у нездраво подручје, пише ПарентМап.
Посебна осетљивост тинејџера
Тинејџери су посебно подложни прекомерном коришћењу уређаја јер део мозга задужен за планирање и предвиђање последица није потпуно развијен. Истовремено, појачано су осетљиви на друштвену процену и мишљење вршњака.
Истраживања потврђују да су склонији променама расположења и да још уче како да се носе са неизвесношћу и контролишу емоције. Због тога лакше реагују на онлајн подражаје који их увлаче у круг променљивих емоција, поготово уз непрестани доток информација. Дигитални свет тако може постати бег од свакодневних обавеза, а мобилни телефон једини алат за суочавање са изазовима.
Знакови који указују на проблем
Постоје јасни знакови да је коришћење уређаја постало проблем. Један од њих је попуњавање сваког слободног тренутка скроловањем или проверавањем апликација, чиме уређај постаје главни одговор на стрес или досаду. Проблем је видљив и када је особа одсутна током разговора и аутоматски посеже за мобилним телефоном, што показује да се директна комуникација мање цени.
Трећи показатељ је систематско одлагање важних задатака попут учења, домаћих задатака и кућних послова. На крају, стални умор такође може бити последица прекомерног коришћења, јер тинејџери често остају будни до касно у ноћ скролујући или дружећи се онлајн.
Механизам зависности
Уређаји могу развити оно што се назива „зависничком привлачношћу“. Тај процес почиње непредвидивим обавештењима попут лајкова, порука или добитака у играма. Будући да су неке награде позитивне, а друге неутралне или смањују анксиозност, ствара се снажан круг подстакнут допамином.
Временом сам уређај постаје условљени подражај, па је довољан поглед на маскицу или светло екрана да се јави жеља за проверавањем. Особа посеже за мобилним телефоном у нади да ће добити награду или умирити бригу.
То може створити и круг анксиозности, у којем особа проверава уређај чак и без обавештења и доживљава само кратке тренутке олакшања. Понављање тог циклуса појачава забринутост и ствара емоционалну зависност. Таквој „зависничкој привлачности“ тешко је одолети.
Навике се временом повежу са просторима у којима се уређаји користе, попут спаваће собе. Потреба за сталним проверавањем резултат је процеса условљавања, а не недостатка снаге воље.
Родитељи као модел понашања
Од деце се не може очекивати да се одупру дигиталним навикама ако то не чине ни одрасли око њих. Родитељи могу бити пример свеснијег коришћења уређаја. Важно је препознати напетост која вас тера да одмах посегнете за мобилним телефоном када сте забринути. Добра је навика по уласку у кућу одложити мобилни телефон или паметни сат на место које није надохват руке.
Уређаје не би требало држати близу себе током времена предвиђеног за породицу. Користан је и договор да се апликације које подстичу бесконачно коришћење инсталирају на само један уређај по особи. На пример, старији тинејџер може имати ТикТок на таблету, али не и на мобилном телефону, а тај таблет требало би да се користи искључиво у заједничкој просторији, изван спаваће собе.
Стварно стање навика свих укућана најбоље показују извештаји о времену проведеном пред екраном. Иако ти подаци могу бити непријатни, уместо мирења са таквим начином живота и његовим утицајем на пажњу и расположење, породица се може заједнички обавезати на мале, али важне промене.
(Индеx)
БОНУС ВИДЕО:
