Неки људи су толико навикли да се ослањају искључиво на себе да им је тешко да затраже помоћ, чак и када им је преко потребна.
Таква претерана самосталност понекад има корене у детињству. Одређена искуства током одрастања могу да нас науче да не можемо да се ослонимо на друге и да све проблеме морамо решавати сами, пише Yоур Танго.
Морали су пребрзо да одрасту
Деца која су прерано морала да преузму одговорности одраслих често и касније имају осећај да све морају сама. Реч је о појави познатој као парентификација, када дете преузима улогу родитеља. На пример, родитељ му се поверава о брачним проблемима, очекује од њега емоционалну подршку или му препушта превелику одговорност за млађу браћу и сестре. Таква деца могу одрасти с уверењем да увек морају да се ослањају искључиво на себе.
Њихова осећања нису била важна
Деца чије су емоције родитељи игнорисали или умањивали могу научити да скривају оно што осећају. Ако су их критиковали због плакања или им говорили да претерују, могли су да стекну утисак да њихове емоције нису важне. У одраслом добу због тога им може бити тешко да се отворе другима, покажу рањивост или затраже подршку.
Од њих се очекивало савршенство
Одрастање уз стални притисак да у свему буду најбољи може створити страх од грешака и неуспеха. Деца која верују да увек морају да испуне висока очекивања могу почети да доживљавају тражење помоћи као знак слабости или неспособности. Уместо да признају да нешто не могу сама, радије ће наставити да се муче.
Нико им није помагао
Ако дете током одрастања није могло да рачуна на помоћ родитеља или других блиских особа, може закључити да од других нема смисла ништа очекивати. С временом се навикне све да решава само, а такво понашање може пренети и у касније године. Тражење помоћи тада му може деловати необично или чак неугодно.
Стално су их критиковали
Деца која су често слушала критике, чак и због најмањих грешака, могу да развију осећај да ништа што ураде није довољно добро. Ако су њихови покушаји редовно наилазили на негативне реакције, могли су да науче да је сигурније не тражити ничије мишљење или помоћ. У одраслој доби због тога могу да избегавају ситуације у којима би морали да признају да нешто не знају.
Одрастали су уз непредвидиве родитеље
Када су родитељи један дан брижни и доступни, а други хладни и незаинтересовани, дете никада не зна да ли може рачунати на њих. Таква непредвидивост може да створи осећај несигурности и подстакне дете да се ослања само на себе. Касније му може бити тешко да верује да ће други бити уз њега када му затребају.
(Супер жена)
БОНУС ВИДЕО:
