Летњи распуст представља изазов за многе родитеље који се суочавају са важном дилемом – када је право време да дете први пут остане само код куће?
То је питање које готово сваки родитељ постави себи у неком тренутку одрастања свог детета.
Не постоји универзално правило које важи за сву децу и одређује када су спремна да остану сама код куће. Свако дете је другачије, а одлука зависи пре свега од његове зрелости и способности да се самостално снађе у различитим ситуацијама.
Према Породичном закону Републике Србије, родитељи су дужни да обезбеде одговарајући надзор над дететом, при чему се процена да ли дете може остати само заснива на његовом узрасту и зрелости. Децу предшколског узраста не би требало остављати без надзора одрасле особе.
Када је реч о школском детету, узраст није једини критеријум. Много је важније какво је дете по карактеру. Уколико је плашљиво, несигурно или тешко реагује у непознатим ситуацијама, није препоручљиво да остаје само код куће. С друге стране, ако показује одговорност, самосталност и зрелост, може повремено остајати само већ након поласка у школу, уз одговарајућу припрему.
Пре него што донесете такву одлуку, разговарајте са дететом и проверите како би реаговало у различитим ситуацијама.
Поставите му питања попут:
- Шта би урадио када би неко позвонио на врата?
- Како би поступио уколико приметиш дим, пожар или поплаву?
- Да ли би непознатој особи преко телефона рекао да си сам код куће?
- Коме смеш да отвори врата?
- Када треба одмах да позовеш родитеље или другу одраслу особу?
- Чиме ћеш се бавити док се не вратимо?
Једнако је важно да се родитељи придржавају договора са дететом. Ако од њега очекујете да поштује правила, потребно је да и ви испуните обећање и вратите се у договорено време. Кашњење може изазвати страх и несигурност код детета.
У Србији не постоји законом прописан узраст када дете може остати само код куће. Родитељи имају одговорност да процене да ли је њихово дете довољно зрело за такав корак. У појединим државама, попут Сједињених Америчких Држава, постоје препоруке према којима децу млађу од 12 година не би требало остављати саму осим на веома кратко време, док малолетници млађи од 16 година не би требало да остају сами током ноћи. Ипак, ове препоруке нису универзалне и често изазивају различита мишљења међу родитељима.
Стручњаци саветују да се дете постепено навикава на самосталан боравак код куће. У почетку то могу бити периоди од десетак или петнаест минута, који се касније постепено продужавају. Важно је да дете зна шта сме, а шта не сме да ради док је само, као и да након повратка родитељ разговара са њим о томе како је провело време.
Дефектолог и Гешталт психотерапеут Ана Каракаш истиче да родитељи, пре него што први пут оставе дете само код куће, треба пажљиво да процене његову зрелост. Иако постоје велике индивидуалне разлике међу децом истог узраста, многи стручњаци сматрају да деца млађа од 12 година не би требало да остају сама или под надзором другог детета. У зависности од зрелости, дете након четвртог разреда основне школе, односно између 10. и 12. године, може остати само два до три сата.
Психолог Петра Шимчић наглашава да родитељи треба да процене како се дете осећа при помисли да остане само код куће и да ли је способно да брине о себи у том периоду. Такође је важно размотрити да ли поштује правила и договоре, како реагује у стресним или непознатим ситуацијама и да ли зна како да контактира родитеље или другу блиску особу у случају потребе.
Када процените да је дете довољно зрело, организујте први самостални боравак код куће пажљиво и постепено. На тај начин градите његово самопоуздање, одговорност и осећај сигурности, уз очување међусобног поверења.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
