Ако ваше дете током цртања скоро увек посеже за истом бојицом, вероватно сте се бар једном запитали да ли то нешто говори о његовом карактеру.
Можда стално бира плаву, црвену, зелену или неку сасвим необичну нијансу и као да друге боје готово и не постоје.
На интернету ћете пронаћи бројна „психолошка“ објашњења за избор боја, али ту треба бити опрезан. Омиљена боја сама по себи није поуздан показатељ личности, па није могуће закључити да је дете, на пример, агресивно, повучено, храбро или тужно само зато што најчешће користи одређену боју. Истраживања такве једноставне везе не потврђују.
Зашто онда стално бира исту боју?
Најједноставније објашњење често је и најбоље: дете ту боју једноставно воли. Можда му се допада како изгледа на папиру, можда му је омиљени предмет управо те боје, а могуће је и да му је та бојица тренутно најзанимљивија. Мала деца често воле понављање, па није необично да из дана у дан траже исту играчку, слушају исту песму или желе исту причу пред спавање.
Боја може бити повезана и са искуством. Дете може, на пример, изабрати зелену јер је подсећа на парк, природу или омиљену играчку. Код старије деце избор боје може бити део естетског укуса и начина на који желе да њихов цртеж изгледа.
Ипак, цртеж може да открије много тога
Иако сама боја не може да „открије карактер“, дечји цртежи могу бити занимљив начин да дете покаже шта му је важно, о чему размишља и како доживљава свет. Цртање је повезано са когнитивним, емоционалним и симболичким развојем детета, а разговор о цртежу често може да отвори теме о којима дете спонтано не би причало.
Зато је много корисније да не питате: „Зашто све црташ црно?“ или „Зашто никад не користиш розе?“, већ да будете радознали.
„Шта си овде нацртао?“
„Зашто си баш ову боју изабрао?“
„Шта се овде дешава?“
Одговор који добијете може бити много занимљивији од било ког теста личности.
Када треба обратити пажњу?
Једна боја сама по себи није разлог за бригу. Много је важнији шири образац понашања детета. Ако се уз промене у цртежима појављују и друге нагле промене у понашању, расположењу, спавању или односу према другима, тада родитељу може бити корисно да обрати пажњу на целу слику, а не само на боје.
Дакле, ако ваше дете стално бира исту бојицу, не морате одмах да тражите скривено значење. Можда једноставно има омиљену боју.
А понекад је управо најзанимљивији део цртежа оно што дете само одлучи да вам исприча о њему.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
